Saudijska Arabija i rat u Gazi: Komplikovano balansiranje

Nemački kancelar Olaf Šolc ne želi dalje da blokira isporuku borbenih aviona Jurofajter Saudijskoj Arabiji – i to uprkos jasnoj zabrinutosti, kako u delovima njegove Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), tako i kod koalicionih partnera, Zelenih i Liberala (FDO). Kancelar deli ocenu savezne ministarke spoljnih poslova Analene Berbok (Zeleni) da Saudijska Arabija zauzima „veoma konstruktivan stav“ prema Izraelu u aktuelnom bliskoistočnom sukobu, rekao je tako portparol nemačke vlade Štefen Hebestrajt. On je istakao da je saudijsko ratno vazduhoplovstvo koristilo i Jurofajtere za presretanje raketa koje su Huti-pobunjenici u Jemenu ispalili prema Izraelu.

Berbok je tokom nedavne posete Izraelu rekla da se nemačka vlada više neće „suprotstavljati“ britanskoj želji da izrađuje i isporučuje avione Jurofajter Rijadu. Stav Berlina je ključan, jer Britanija može da isporuči ove avione Saudijcima samo uz njegovu saglasnost, pošto se delovi aviona proizvode u Nemačkoj.

Za Šolca i Berbok argument „konstruktivnog stava“ Saudijske Arabije očigledno nadmašuje zabrinutost delova njihovih stranaka u vezi s ulogom Saudijske Arabije u ratu u Jemenu i saudijskim kršenjima ljudskih prava. No, njih dvoje nisu usamljeni u tom real-političkim pristupu. Američki državni sekretar Entoni Blinken takođe se pozitivno izrazio o ulozi Saudijske Arabije posle posete Rijadu. Bilo je reči o normalizaciji odnosa između Saudijske Arabije i Izraela, izvestio je on nakon razgovora sa saudijskim prestolonaslednikom, princom Mohamedom bin Salmanom. Prema izveštajima agencija, Saudijci imaju „jasan interes da se to nastavi“, rekao je Blinken.

Zbližavanje je za sada samo obustavljeno

To znači da Blinken, Šolc i Berbok dolaze do drugačijih, mnogo pozitivnijih ocena od nekih stručnjaka za Bliski istok koji su uočili rastuću distancu između Izraela i Saudijaca nakon terorističkog napada Hamasa 7. oktobra i rata u Gazi koji je potom usledio. Zaustavljanje tog zbližavanja očigledno je bio jedan od Hamasovih motiva za teroristički napad velikih razmera.

Početkom decembra, nekoliko učesnika Foruma u Dohi – sastanka arapskih i međunarodnih stručnjaka za Bliski istok – reklo je da je proces izraelsko-saudijske normalizacije isključen. U stvari, Saudijska Arabija je suspendovala proces približavanja, barem za sada, s obzirom na rat s hiljadama mrtvih u Gazi. Ipak, to još nije formalno okončano, to je na čekanju.

Međutim, proces normalizacije već je bio uznapredovao. Zbog izjava najviših političara Izraela i Saudijske Arabije, stalno se spekulisalo o skorom zaključivanju istorijskog sporazuma između dve zemlje koje još nemaju zvanične diplomatske odnose, ali imaju neformalne kontakte. Saudijska Arabija je čak u leto 2022. otvorila svoj vazdušni prostor za izraelske avione.

Ali, vojni odgovor Izraela na napad Hamasa, koji je u Nemačkoj, Evropskoj uniji, SAD i drugim zemljama klasifikovan kao teroristička organizacija, promenio je situaciju: kao i većina arapskih i islamskih zemalja, Rijad je u zvaničnim izjavama mnogo više kritikovao vojne akcije Izraela od većine zapadnih država. U novembru, na digitalnom samitu država BRIKS-a, saudijski princ pozvao je da se više ne isporučuje oružje Izraelu. Pojedini posmatrači su, međutim, pretpostavljali da će se Saudijska Arabija pod uticajem rata u Gazi čak približiti svom najvećem rivalu – Iranu.

Saudijska Arabija se jasno izjasnila po pitanju rata – navedeno je takođe u analizi političkog magazina „Forin polisi“ od 18. decembra: Rijad je jedan od vodećih u diplomatskim naporima koji imaju za cilj da utvrde legitimitet izraelske vojne kampanje kao dobro da postavljaju pitanja kao što je njihova diplomatska podrška iz SAD.

U stvari, saudijski ministar inostranih poslova Fajsal bin Farhan al Saud preuzeo je vođenje diplomatskog komiteta koji su pokrenuli Arapska liga i Organizacija za islamsku saradnju, a koja se zalaže za trenutni prekid vatre – protivno želji Izraela. Važno je napomenuti da su prvi sastanci Bin Farhana o tom pitanju, kako piše „Forin polisi“, održani u Pekingu i Moskvi, a ne u Vašingtonu: „To je jasan signal Vašingtonu da Saudijska Arabija ima druge opcije u ovom multipolarnom svijetu koji se neprestano razvija“, konstatuje list. „Saudijske liderske elite žele da izbegnu uvlačenje u izraelski diskurs.“

Nepromenjeni interesi

Uprkos svoj toj kritičkoj retorici o Izraelu, jedna stvar je takođe jasna, kaže Filip Dinstbir, šef regionalnog programa zalivskih država u Fondaciji Konrad Adenauer sa sedištem u Jordanu: spoljnopolitički interesi Saudijske Arabije nisu se suštinski promenili čak i nakon početka rata u Gazi. Na taj način saudijska kraljevina izlazi u susret želji SAD za dobrim odnosima s Izraelom, jer se i dalje oslanja na bezbednosno partnerstvo sa Vašingtonom. „Nakon razočaranja zbog nedostatka odgovora SAD na granatiranje saudijskih naftnih postrojenja 2019. godine, Saudijska Arabija sada očekuje čvršće i pouzdanije bezbednosno partnerstvo sa SAD“, kaže Dinstbir. „Pored toga, Rijad je zainteresovan za podršku SAD njegovom nuklearnom programu, kao i za saradnju u naoružanju.“

Zemlja takođe ima slične specifične interese i u odnosu na sam Izrael, dodaje Dinstbir. Kao deo svoje ekonomske modernizacije, ta kraljevina želi blisku ekonomsku razmenu s najvažnijim ekonomijama u regionu. „Izrael tu naravno prednjači, posebno kada su u pitanju visoke tehnologije. Dve zemlje dele i zajedničke interese u oblasti trgovine i infrastrukturnih projekata“, kaže nemački stručnjak.

Ali, čemu onda ta jasna i javna kritika Izraela? Filip Dinstbir misli da je Saudijska Arabija smatrala neophodnim da koristi drugačiju retoriku u trenutnoj situaciji. Jer, Rijad sebe vidi kao nekog ko polaže pravo na liderstvo u islamskom svetu i stoga ne može da normalizuje odnose s Izraelom bez perspektive za Palestince. Ujedno je i državni vrh pod pritiskom velikog dela sopstvenog stanovništva i političke elite. „Zbog tih različitih perspektiva i interesa, Saudijska Arabija od 7. oktobra pokušava da balansira“, objašnjava Dinstbir.

U zavisnosti od regionalne stabilnosti

Uprkos svemu tome, Saudijska Arabija ima ogroman interes da što bolje održi stabilnost regiona, uprkos ratu u Gazi. Jer, krize i ratovi u komšiluku stoje na putu njenim sopstvenim planovima modernizacije. A koliko su bezbednost i stabilnost trenutno krhki u čitavom regionu, vidi se i po napadima jemenskih pobunjenika Huta na međunarodne brodove u Crvenom moru. „Saudijska Arabija nije potvrdila – ali nije ni demantovala“ da su Saudijci presreli nekoliko raketa koje su Huti ispalili prema Izraelu, ukazuje Dinstbir.

Saudijska Arabija godinama je predvodila međunarodnu vojnu alijansu protiv Huta u Jemenu, paravojnih formacija koje podržava Iran. Nedavno dogovoreno primirje uglavnom se drži, iako je formalno odavno isteklo. Čak postoji i šansa da ratom razoreni Jemen bude trajno pacifikovan.

Ali, dok se to ne dogodi, Saudijska Arabija će nastaviti da ulaže veće napore da obezbedi svoj pogranični region. A što se tiče raketa koje su ispalili Huti, to ne bi moralo nužno da se posmatra kao direktan vojni manevar presretanja u korist Izraela, već pre kao samozaštita, koja takođe indirektno koristi Izraelu.