Saudijski princ pokušava da vlada kombinacijom straha i cirkusa

Karen Eliot Haus na početku svog teksta izražava čuđenje zbog toga što Bin Salman ne pokazuje nikakve znakove povlačenja iako je okružen problemima sa svih strana, koji bi inače deprimirali i odvratili većinu lidera.

Autorka ističe kako glavni izazovi s kojima se suočava saudijski prestolonaslednik dolaze spolja. Njegova međunarodna reputacija je ‘umrla’ nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija. Takođe, američki Kongres je sve odlučniji da blokira prodaju oružja Rijadu zbog nastavka rata u Jemenu, a tu su još i saudijsko-tursko rivalstvo i hladni rat s Iranom, prenosi Al Jazeera.

Na kraju, ističe autorka, globalno ekonomsko usporavanje može potkopati potražnju za naftom, te smanjiti cene i prihode koji su kraljevini neophodni da finansira svoj najveći budžet ikada.

Međutim, izazovi s kojima se saudijski prestolonaslednik suočava izvan zemlje nisu ništa u odnosu na one kod kuće, smatra autorka. Njegova Vizija 2030, plan za restrukturiranje ekonomije kako više ne bi bila zavisna od prihoda od nafte, za koju su konsultantske usluge koštale više od milijardu dolara, pokazala se previše ambicioznom u svojim okvirima i vremenskim rokovima.

Kao rezultat ishitrenih reformi Mohameda bin Salmana, autorka teksta kaže da je potrošnja građana značajno smanjena u protekle dve godine. Privatni sektor, koji je dugo zavisio od vladinih ugovora, bio je na kolenima zbog odluke vlade da zaustavi plaćanje ugovora kako bi procenila korupciju. Više od milion stranih radnika moralo je da se vrati u svoje države pod teretom plaćanja boravišnih taksi.

Takođe su povećani i porezi na dodatnu vrednost na većinu roba, što je dodatno usložilo probleme i znatno uticalo na ekonomiju države.

Dva odgovora

Haus kaže da saudijski prestolonaslednik ima dva načina da se suoči sa slabim izgledima svog programa reformi. Prvi bi bio da odvrati pažnju Saudijaca od stvarnosti organizovanjem zabava, pa tako poziva zvezde iz sveta muzike da održe koncerte u kraljevini i počinje izgradnju novog grada za zabavu nedaleko od Rijada koji je tri puta veći od Disney Worlda. Takođe, razvija turističku industriju koja bi po prvi put mogla otvoriti Saudijsku Arabiju za milione stranih posetilaca.

Ovakve inicijative bi mogle biti uvredljive za najkonzervativnije Saudijce i izvor frustracija za porodice srednje klase za koje je ovakva vrsta zabave nepristupačna zbog svojih visokih cena.

Drugi način bi bio represija. Dok saudijski prestolonaslednik daje jednom rukom, on uzima drugom, kaže autorka.

„Saudijska Arabija nikada nije bila otvoreno društvo, no sadašnja Vlada suzbija gotovo svaki oblik stvarne i potencijalne opozicije“, kazala je.

Komentarišući ovakvu situaciju, autorka citira jednog liberalnog Saudijca koji je redovno objavljivao postove na Tviteru, od čega je sada odustao u strahu da bi ga svaki potez mogao odvesti u zatvor. U isto vreme je pojasnio da ovakva preterana sigurnosna kontrola čini ljude spremnim da eksplodiraju. Ali ni strah ni cirkusi ne rešavaju problem, rekla je.

Osvrnula se na to da u saudijskom društvu sada vladaju napetost i strah. U porodicama u Saudijskoj Arabiji muški članovi su tradicionalno vodili glavnu reč, međutim, danas se moraju pomiriti s manjim ulogama. Svaki put kada se usprotive svojim suprugama, one ih podsete na kraljeve naredbe koje garantuju prava žene na rad bez dobijanja pristanka staratelja.

Autorka je citirala jednog sociologa koji je u ovom kontekstu rekao: „Spolja čujemo reč promjena, dok se u svakoj kući vodi rat o tome ko će donositi odluke“.