Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) hitno se sastao danas zbog eskalacije krize na Bliskom istoku, a generalni sekretar Antonio Gutereš, koji je osudio raketni napad Irana na Izrael, poručio je da smrtonosni ciklus nasilja mora prestati i upozorio da vreme ističe, dok su predstavnici sukobljenih strana ponovili međusobne optužbe.
Gutereš je rekao na hitnoj sednici Saveta bezbednosti da „besni požari na Bliskom istoku brzo postaju pakao“, objavljeno je na sajtu UN.
„Civili plaćaju strašnu cenu“ širom Bliskog istoka, što u potpunosti osuđujem, rekao je Gutereš, koji je ranije danas proglašen u Izraelu personom non grata jer navodno nije nedvosmisleno osudio iranski raketni napad na Izrael.
Gutereš je ponovio oštru osudu raketnog napada Irana na Izrael u utorak uveče i naglasio da je neophodno izbeći sveopšti rat u Libanu koji bi „imao duboke i razorne posledice“. Poručio je da se suverenitet i teritorijalni integritet Libana moraju poštovati.
Generalni sekretar UN ukazao je i da se patnja koju narod Gaze i dalje trpi „ne može ni zamisliti“.
„Krajnje je vreme da se zaustavi grozan ciklus eskalacije koja vodi ljude na Bliskom istoku pravo preko litice“, poručio je Gutereš i naglasio da se „ne može skrenuti pogled sa sistematskog kršenja međunarodnog humanitarnog prava koja se dešava širom regiona“ Bliskog istoka.
Izraelski ambasador Deni Danon opisao je iranski raketni napad na Izrael u utorak uveče kao hladnokrvan i bez presedana „akt agresije“, koji je primorao milione ljudi da potraže skloništa.
„Ovo je bio nameran pokušaj da se udari u samo srce našeg društva, ciljajući na najsvetija mesta u Izraelu – sveta mesta, džamije, sinagoge i crkve. Za Iran ne postoji sveta zemlja, čistoće života koju vredi zaštititi”, rekao je Danon, dodajući da je realnost sa kojom se izrael svakodnevno suočava – teror na granicama, rakete nad glavama građana i pucnjava na ulicama.
Danon je pozvao Savet bezbednosti da „razume situaciju u kojoj je Izrael primoran da živi“.
„Mi smo napadnuti“, rekao je izraelski ambasador.
Iranski ambasador u UN Amir Saied Iravani rekao je, s druge strane, da su raketni udari na Izrael predstavljali „proporcionalan odgovor na kontinuirane terorističke agresivne akte Izraela u poslednja dva meseca“ i dodao da je to bilo neophodno za „uspostavljanje ravnoteže i odvraćanja“.
Akcija je bila u potpunosti u skladu sa inherentnim pravom Teherana na samoodbranu prema članu 51 Povelje UN i direktan odgovor na ponovljene akte agresije režima protiv Irana, uključujući kršenje iranskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta tokom proteklih meseci , rekao je Iravani.
Iravani je kazao da je iskustvo „pokazalo da Izrael razume samo jezik sile“.
Naglasio je da su diplomatski napori u više navrata propali, jer Izrael ne gleda na uzdržanost kao na gest dobre volje, već kao na slabost koju treba iskorišćavati.
Dok Izrael „dosledno smatra nedužne civile i civilnu infrastrukturu kao legitimne mete za agresiju i masakr, odgovor Irana je ciljao samo režimske vojne i bezbednosne instalacije svojim odbrambenim raketnim napadima“, kazao je Iravani i optužio „okupacioni režim“ Izraela da je gurnuo region na ivicu sveopšte katastrofe bez presedana, bez namere da nastavi prekid vatre.
Iravani je osudio i režim Sjedinjenih Američkih Država zbog cilja da „ohrabruje zločinačke akcije Izraela“ kroz vojnu i političku podršku, čime parališu Savet bezbednosti da donese efikasne odluke.
Predstavnik diplomatske misije Libana u UN Al-Sajid Hadi Hašim upozorio je da region Bliskog istoka „gori sa svih strana“.
„Izraelska vlada odobrila je kopnenu invaziju na Liban, prvi put nakon 11 meseci od varvarske agresije 8. oktobra, kršeći Povelju UN, međunarodno pravo, međunarodno humanitarno pravo i sve međunarodne norme i humanitarne principe“, rekao je Hašim i dodao da sve što Izrael govori o „ograniučenoj hiruški preciznoj vojnoj operaciji nije istina“.
Hašim je naveo kao primer napad na selo Ain al-Delb, kada je izraelski napad 29. septembra na stambenu zgradu okončan smrću 71 osobe, uključujući desetine žena i dece.
Podsetio je i na „izraelske masakre“ 1996. i 2006. godine i upitao: „Koliko puta treba da dođemo ovde, u Savet bezbednosti, i upozorimo na katastrofalnu situaciju?“
„Ovo što se događa danas – ubistva bez presedana, raseljavanje i destrukcija, ne mogu biti tolerisani i ignorisani“, poručio je diplomata Libana i ponovo optužbe na račun Izraela i njegove intenzivirane agresije prema Libanu i prestonici te zemlje Bejrutu.
Ambasador Sirije u UN Basam Kusai al-Dahak izjavio je da današnji sastanak Saveta bezbednosti ne bi bio potreban da je SB preuzeo odgovornost za rešavanje problema u vezi sa mirom i bezbednošću. Al-Dahak je optužio Sjedinjene Američke Države da ohrabruju ratobornost Izraela i nastavljaju da pružaju neograničenu pomoć Izraelu u okupaciji Palestine.
Zamenik stalnog predstavnika Iraka pri UN Abas Kadhom Obaid Al-Fatlavi izjavio je da nemogućnost Saveta bezbednosti da okonča kontinuirane napade Izraela na palestinski narod odražava „bolnu realnost“.
„Realnost je da Savet bezbednosti nije napravio nijednu efikasnu ili rezolutnu odluku da spreči nasilje koje je omogućilo da se okupacija perpetuira i da nasilje eskalira u regionu“, rekao je on i naglasio da Savet bezbednosti mora da preuzme efikasnu ulogu u zaštiti međunarodnog mira i bezbednosti.
Francuska je zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti nakon što je Iran ispalio oko 200 balističkih raketa na Izrael, a izraelske snage započele „ograničenu“ kopnenu operaciju u južnom Libanu, nastavljajući uporedo vazdušne napade na Hezbolah, kao i napade na Hamas u Pojasu Gaze.
Iran je u pismu UN obrazložio svoj raketni napad na Izrael kao samoodbranu na osnovu člana 52 osnivačke Povelje UN, ukazujući na „agresivne akcije“ Izraela, uključujući kršenje iranskog suvereniteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.