Savet Evrope i Evropska politička zajednica – rivali ili saveznici

Ruska agresija protiv Ukrajine je u fokusu skupa, ali to nije jedini razlog organizacije samita, prvog od 2005. i tek četvrtog od osnivanja Saveta Evrope.

Nedavno osnivanje Evropske političke zajednice, na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona, pokrenulo je pitanja o potrebi postojanja toliko panevropskih tela, a Savet Evrope, koji zapošljava 2.200 ljudi i ima godišnji budžet od 479 miliona evra, pokušava da opravda svoje postojanje, piše briselski portal Politiko.

„Sada je veoma velika gužva na tržištu evropskih institucija“, izjavio je Ričard Vitmen, profesor političkih i međunarodnih odnosa na britanskom Univerzitetu Kent.

I bivša britanska premijerka Liz Tras je smatrala da u Evropi već postoji previše organizacija – OECD, Savet Evrope, pa i NATO, i da bi pre trebalo učiniti postojeće organizacije efikasnijim. Ipak, i ona i sadašnji premijer Riši Sunak su odlučili da se uključe u Evropsku političku zajednicu (EPZ).

Današnji samit Saveta Evrope održava se samo nekoliko sedmica pre drugug sastanka EPZ, 1. juna u glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu, gde će doći 47 evropskih lidera.

Neki od onih koji su uključeni u Savet Evrope nisu impresionirani Makronovim diplomatskim naporima, piše Politiko.

„Četrdeset šest članica Saveta Evrope su same po sebi evropska politička zajednica – nije bilo potrebno niti prikladno stvarati novi krug“, ocenio je bivši zamenik grčkog premijera Evangelos Venizelos.

Venizelos je bio jedan od autora izveštaja grupe koju je Savet Evrope osnovao sa zadatkom da da preporuke o ulozi Saveta Evrope u novoj realnosti i izazovima sa kojima se Evropa i svet suočavaju.

U tom izveštaju, objavljenom u oktobru 2022, neposredno pred prvi samit EPZ u Pragu, tražilo se da se jasno artikuliše uloga EPZ i njen odnos sa Savetom Evrope.

Kritikujući „nedefinisanu“ nadležnost EPZ, u izveštaju se navodi da „potrebu za panevropskom političkom zajednicom koja bi štitila ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava već ispunjava Savet Evrope“.

Venizelos nije previše optimističan kada je u pitanju „takozvana politička uloga“ Saveta Evrope, ali veruje u njegovu ulogu kao garanta i zaštitnika evropskih vrednosti, demokratije i vladavine prava.

Vitmen smatra da deo privlačnosti EPZ za evropske lidere leži u tome što nema istoriju. Podsećajući da je u Savetu Evrope bilo teško raditi sa nekim članicama kao što je Rusija, koja je isključena iz članstva prošle godine, Vitmen navodi da EPZ nema takav teret.

„Zanimljiv misaoni eksperiment je da li biste stvorili Savet Evrope da ne postoji? Ono što biste verovatno želeli je nešto manje obavezujuće, a u isto vreme da pokriva neke oblasti na koje će se izgleda EPZ fokusirati, kao što su energetika i migracije“, kazao je Vitmen.

Portparol Saveta Evrope negira da postoji rivalstvo između Saveta Evrope i EPZ, ističući da „ne postoji konkurencija, nego komplementarnost“.

„EPZ nije institucija za ljudska prava, nego format za odlučivanje o odgovorima u raznim oblastima, uključujući vojsku, energetiku i infrastrukturu. Uloge su jasne i Savet Evrope ostaje evropska organizacija za ljudska prava, dok je EPZ razmena između lidera o aktuelnim pitanjima, uključujući ona koja su posledica trenutne krize“, kazao je portparol.