Savet Evrope upozorava da Romima u pandemiji prete i zaraza i diskriminacija

U saopštenju povodom međunarodnog dana Roma, 8. aprila, Savet Evrope je naglasio da bi njegov apel posebno trebalo da odjekne ove godine, pošto romski građani spadaju među grupe koje su posebno ranjijve  na COVID-19.

U mnogim delovim Evrope Romima i dalje nedostaju čista voda i sanitarni uređaji. To veoma otežava sprovođenje ključnih higijenskih mera kao što je redovno pranje ruku. Isto tako je u prenaseljenim prostorijama veoma teško efikasno obezbediti mere socijalnog distanciranja i izolacije, ocenio je Savet Evrope.

Navodeći da su vlade pojedinih zemalja, kao na primer Slovačke, zatražile od lokalnih organa vlasti da romskim naseljima omoguće neograničen pristup vodi, u saopštenju Komesara za ljudska prava Saveta Evrope Dunje Mijatović naglašeno je da takve mere moraju biti sprovedene hitno, i od lokalnih i od regionalnih vlasti, u svim delovima Evrope u kojima Romima nedostaje pristup vodi i osnovnim sanitarijama.

Savet Evrope je upozorio da je dodatni razlog za zabrinutost i zdravstvena nega osoba koje žive u neformalnim, odvojenim naseljima, koja i dalje može biti problem, posebno za brojne Rome koji i dalje nemaju lične isprave ili one koji nisu zdravstveno osigurani.

Problem za brojne Rome u sadašnjoj pandemijskoj krizi predstavlja i gubitak svakodnevnog prihoda i ograničen pristup socijalnim benefitima, što je često dodatno otežano merama karantina. Moguća posledica je da se ljudi suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama u podmirivanju i najosnovnijih potreba, uključujući i ishranu. Sa zatvaranjem škola u kojima deca iz siromašnih porodica često dobijaju jedini primereni, hranljivi obrok, problem postaje još znatno ozbiljniji, upozorava se u saopštenju.

Savet Erope ukazuje i da Romi nomadi, čergari, kojima inače već dugo u nekoliko zapadnovropskih zemalja nedostaju lokacije na kojima mogu da se zaustave, takođe u vreme karantina i izolacije mogu da se suoče sa komplikovanom situacijom.

U saopštenju se navodi podatak da putujući Romi na nekoliko lokacija u Francuskoj, na mestima na kojima se inače zaustavljaju, nisu mogli da priključe vodu i struju pošto su vlasnici parcela morali da odu zbog mera izolacije.

Komesarka za ljudska prava Mijatović je navela i da je upoznata sa slučajevima da su Romi u kontekstu krize u nekim delovima Evrope pretvarani u „žrtvene jarce“ i bili meta govora mržnje.

Kao primer je navela Bugarsku, gde su pojedini političari i mediji Rome proglasili za zdravstvenu pretnju i zatražili da se protiv njih sprovedu posebne mere. Lokalne vlasti u toj zemlji su oko pojedinih romskih naselja uspostavili kontrolne punktove kako bi sproveli mere karantina, a u jednom slučaju je oko romskog naselja podignuta i ograda.

Savet Evrope je upozorio da u postojećim okolnostima mere koje obezbeđuju pridržavanje pravila izolacije mogu biti opravdane, ali da se ne mogu selektivno primenjivati protiv ljudi na osnovu njihove etničke pripadnosti.

U saopštenju je vladama upućen poziv da implementiraju krizne planove koji koji će Romima omogućiti pođednak nivo informisanosti kao i svima ostalim i pre svega pun pristup osnovnim sanitarnim pogodnostima, u prvom redu čistoj vodi, kako bi bili u stanju da se nose sa pandemijom korona virusa.

Takođe je ocenjeno da nevladine organizacije, aktivisti, zdravstveni radnici  i lideri zajednica, koji su angažovani na obaveštavanju, praćenju situacije i ispunjavanju osnovnih potreba zajednice, ne smeju biti ostavljeni da se sami sučavaju sa ovom situacijom, već treba da dobiju sredstva i podršku vlasti.

U postojećoj situaciji, nema mesta za govor mržnje i diskriminatorne mere, pošto one samo produbljuje strahove i podele u društvu, a za prevazilaženje pandemije potrebni su jedinstvo i solidarnost, zaključuje se u saopštenju Saveta Evrope.