Saveti osramoćenog predsednika

Ovim rečima je Henri Kisindžer opisao američkog predsednika Ričarda Niksona, kod koga je bio državni sekretar.

Donald Tramp je, isto kao i Nikson, suočen sa nikada snažnijim osporavanjem jednog američkog predsednika.

Ali, to nije jedina sličnost dvojice predsednika.

Nije podnosio, kao i Tramp danas, ono što se danas zove „elita“, a tada se zvalo „istočni establišment“.

Bio je neprijatelj obaveštajnih službi, posebno CIA, koju je isključivao iz svakodnevnog odlučivanja u Beloj kući i smatrao je da te dve grupe pletu zaveru protiv njega kako bi ga sklonili s vlasti, što se na kraju i dogodilo.

Trampova netrpeljivost prema CIA i obaveštajnom aparatu, koje on naziva „dubokom državom“, već je jasna.

Nikson će u istoriji ostati kao jedan od najvećih američkih predsednika, koji je okončao rat u Vijetnamu, počeo „detant“ sa Sovjetskim Savezom i otvorio vrata sveta i SAD za Kinu. S tim promenama, čak ni u „hladnom ratu“, svet više nije bio isti.

Nikson, međutim, nije mogao da opstane na američkoj sceni.

I pored svega, analogije Niksona i Trampa činile su se samo apstraktnim zamislima, sve dok ove nedelje u Niksonovoj biblioteci nije otvorena jedna izložba koja baca novo i drugačije svetlo na relacije dvojice američkih predsednika.

Reč je o izložbi pisama koja su tokom 80-ih i početkom 90-ih razmenjivali Donald Tramp, tada mladi biznismen nekretninama, i osramoćeni bivši američki predsednik kojem je bilo više od 70 godina.

Njihova prepiska trajala je duže od decenije i doticala se fudbala, Vijetnama, političkih problema i medijskih strategija.

Počela je posle Trampovog i Niksonovog susreta u junu 1982. u Klubu 21. Tramp je napisao Niksonu pismo u kome se zahvalio za fotografiju koju mu je Nikson prosledio.

„Ja mislim da ste jedan od najvećih ljudi ove zemlje i bila mi je čast što sam proveo veče u Vašem društvu“, napisao je Tramp.

Zatim je u sledećem pismu Nikson savetovao Trampa kako da vodi ragbi tim „New Jersey Generals“, koji je Tramp kupio, pošto Nikson nije izgubio entuzijazam za sport kojim se bavio kao mladić.

Sa svoje strane, Tramp je želeo da doseli Niksonove u svoju kulu na Petoj aveniji, o čemu je pisao Niksonu u oktobru.

Nakon što je Nikson posetio Trampovu kulu, bivši predsednik je napisao da su on i njegova supruga „impresionirani“, ali da njegova žena ne može da se preseli, jer je imala blagi srčani udar tog leta.

Pišući o potencijalnom emitovanju prenosa utakmica ragbi kluba, Nikson piše Trampu: „Ljudi na tribinama su, osim onoga što plaćaju karte, nezamenljivi rekviziti za televizijske programe gde leži u budućnosti pravi novac.“

Bila je to važna lekcija bivšeg predsednika za budućeg koji će stvoriti svoju reputaciju medijskog mogula tokom 14 sezona TV šoua i svoje predsedavanje učiniti medijskim spektaklom.

Njihova pisma nisu imala daleko da putuju dok su prelazila Menhetn: Tramp je pisao iz kancelarije u svojoj kuli, a Nikson iz svoje, udaljene svega par kilometara.

Posle izbora 2016. Tramp je izjavio da nije znao Niksona, ali da mu je „pisao pisma“ i da je uvek želeo da se kandiduje za predsednika.

Malo ljudi je ozbiljno shvatilo ove Trampove reči.

Stručnjak za Niksonovo vreme, Luk Nihter, smatra da su njih dvojica „videli nešto slično jedan u drugom – žilavost, posedovanje petlje, padove i ponovne uspone“.

Tramp trenutno prilagođava Niksonovu strategiju „tihe većine“ za vlastitu predizbornu kampanju.

Uoči republikanske konvencije 2016. Tramp je veoma pohvalno govorio o Niksonovoj oštroj retorici i taktici.

Međutim, tokom sage o impičmentu prošle godine, Tramp je napravio razliku između sebe i Niksona, koji je podneo ostavku umesto da bude opozvan.

„On je otišao. Ja ne odlazim. To je velika razlika“, rekao je Tramp. S tom odlučnošću bori se za još jedan mandat u Beloj kući.