Ukrajina odbacuje Putinov poziv na božićno primirje

Kremlj je saopštio da je Putin naredio prekid vatre od petka od podneva nakon poziva patrijarha moskovskog Kirila, poglavara Ruske pravoslavne crkve, na božićno primirje.

„Uzimajući u obzir apel Njegove Svetosti Patrijarha Kirila, poručujem ministru odbrane Ruske Federacije da od 6. januara 2023. u podne pa do 7. januara u ponoć uvede režim prekida vatre duž cele linije dodira strana u Ukrajini“, naveo je Putin u naredbi.

„Polazeći od činjenice da veliki broj građana koji ispovedaju pravoslavlje živi u područjima borbenih dejstava, pozivamo ukrajinsku stranu da proglasi prekid vatre i omogući im da prisustvuju bogosluženjima na Badnje veče, kao i na Božić“, rekao je Putin.

Ali savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak je uzvratio na Tviteru da Rusija „mora da napusti okupirane teritorije – samo tada će imati ’privremeno primirje‘. Zadržite licemerje za sebe“.

On je rekao da za razliku od Rusije, Ukrajina ne napada stranu teritoriju niti ubija civile, već samo uništava „pripadnike okupacione vojske na svojoj teritoriji“, prenosi Rojters.

Podoljak je ranije odbacio Kirilov poziv na primirje kao „ciničnu zamku i element propagande“. On je Rusku pravoslavnu crkvu, koja je podržala invaziju Rusije, opisao kao „ratnog propagandistu“.

Ukrajina je ranije rekla da bi svaki ruski poziv na prekid vatre bio pokušaj Moskve da obezbedi neki predah za svoje trupe, koje Ukrajina pokušava da istera sa teritorije koju je Rusija zauzela nakon svoje invazije prošlog februara.

Ruska pravoslavna crkva slavi Božić 7. januara. Glavna pravoslavna crkva Ukrajine odbacila je autoritet moskovskog patrijarha, a mnogi ukrajinski vernici su promenili svoj kalendar da Božić proslavljaju 25. decembra kao na Zapadu.

POSREDOVANJE ODREĐENO

Ranije u četvrtak, Rusija i Ukrajina su jasno stavile do znanja da uskoro neće biti mirovnih pregovora između njih, što je praktično odbacilo ponudu za posredovanje turskog predsednika Tajipa Erdogana, koji je odvojeno razgovarao i sa Putinom i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Kremlj je saopštio da je Putin rekao Erdoganu da je Moskva spremna za razgovore – ali samo pod uslovom da Ukrajina „uzme u obzir nove teritorijalne realnosti“, pozivajući se na Kijev koji priznaje da je Moskva prisajedinila ukrajinsku teritoriju.

Ukrajinski Podoljak je taj zahtev nazvao „potpuno neprihvatljivim“.

Deset meseci nakon što je Putin naredio invaziju na svog suseda i zauzeo delove ukrajinske zemlje, i Rusija i Ukrajina ušle su u novu godinu sa ojačanim diplomatskim pozicijama.

Posle velikih pobeda na bojnom polju u drugoj polovini 2022. godine, Kijev je sve uvereniji da može da protera ruske osvajače sa većeg dela svoje zemlje.

Putin, sa svoje strane, nije pokazao spremnost da razgovara o odustajanju od svojih teritorijalnih osvajanja, uprkos rastućim gubicima među njegovim trupama, nakon što je naredio prvo pozivanje rezervista od Drugog svetskog rata.

Rusija kaže da se bori protiv „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini kako bi zaštitila svoju bezbednost od pretnje koju izazivaju prozapadni pogledi Kijeva.

Tursko predsedništvo je saopštilo da je Erdogan, koji je u prošlosti delovao kao posrednik, rekao Putinu u četvrtak da je prekid vatre potreban za okončanje sukoba i rekao Zelenskom da je Turska spremna da služi kao posrednik za konačni mir.

MAŠINA ZA MLEVENJE MESA

Uprkos nekim od najtežih borbi u ratu, linija fronta je statična od poslednjeg velikog ruskog povlačenja sredinom novembra. Najgore borbe su se odigrale u blizini istočnog grada Bahmuta, koji su obe strane uporedile sa mlinom za meso.

Ukrajina kaže da je Rusija izgubila hiljade vojnika uprkos tome što je zauzela oskudno tlo u mesecima uzaludnih talasa napada na Bahmut, metu sa malo strateške vrednosti. Rusija kaže da je Bahmut ključan za njen cilj da „oslobodi“ ostatak Donjecke provincije, jednog od četiri delimično okupirana regiona za koje tvrdi da ih je anektirala.

Blizu fronta, Rojters je video eksplozije odlazeće artiljerije i dim koji je ispunjavao nebo.

„Mi se držimo. Momci pokušavaju da održe odbranu“, rekao je Viktor, 39-godišnji ukrajinski vojnik koji vozi oklopno vozilo iz Soledara, grada rudnika soli na severoistočnom predgrađu Bahmuta.

On je rekao da se činilo da Rusi premeštaju snage iz Bahmuta u Soledar, pošto nisu uspeli da napreduju: „Nisu u stanju da probiju odbranu, pa sada ciljaju na Soledar.

Većina civila je evakuisana iz Bahmuta. Oni koji su ostali preživljavaju pod skoro stalnim bombardovanjem, bez toplote i struje. Delovi grada su pustoš, sa delovima stambenih blokova sravnjenih u betonske gomile.

U humanitarnom skloništu unutar teretane u podrumu, dete je igralo u bokserskom ringu, dok su odrasli pijuckali instant supu. Vojnik je delio hleb iz kombija.

„Živimo kroz granatiranje“, rekao je Oleksandr Ivanovič, 55, koji je ostao nakon što su njegova deca i unuci otišli.

„Nekad je tiše, nekada glasnije. Juče sam bio pod minobacačkim granatiranjem dok sam hodao. Bio sam malo prekriven ruševinama. Dobro je. Izvući ćemo se.“