Savez Merkel-Šulc izgledniji od "Jamajke"

S tim u vezi postoji međupartijski konsenzus – kaže za Danas dr Johana Dajmel, zamenica direktora minhenskog Udruženja za Jugoistočnu Evropu (Südosteuropa-Gesellschaft). Na parlamentarnim izborima u Nemačkoj u nedelju ona očekuje pobedu konzervativne koalicije (CDU/CSU) koju predvodi Angela Merkel. To je u skladu sa anketama koje nagoveštavaju da će aktuelna kancelarka sigurno dobiti još jedan, četvrti uzastopni mandat.

* Izgleda da na izborima neće biti iznenađenja. Prema istraživanjima, CDU će ostati vladajuća partija. Jedina je nepoznanica hoće li opet praviti veliku koaliciju ili SPD odlazi u opoziciju. Kakav je vaš utisak?

– Zapravo, sva istraživanja nagoveštavaju jasnu pobedu CDU/CSU i da Angela Merkel ostaje savezna kancelarka. SPD nije mogao svoj veliki zamah postignut nominacijom Martina Šulca za kandidata za kancelara ubedljivo da zadrži. Očigledno je veoma teško da ponudite atraktivnu alternativu i drugačije, originalne projekte vlade kada ste deo još uvek vladajuće koalicije. To se videlo ne samo tokom TV duela između Angele Merkel i Martina Šulca koji su mnogi gledaoci s pravom doživeli kao TV duet. Sve govori u prilog nastavka velike koalicije. Međutim, i odlazak u opoziciju bi za SPD imao smisao jer njima je u vladajućoj koaliciji postajalo sve teže da razviju sopstveni profil. SPD bi morala da se inovira i ako se odluči da ode u opoziciju, mogla bi da se napravi takozvana Jamajka (vladajuća) koalicija koju bi činili CDU/CSU, Zeleni i FDP, ako se ove poslednje dve saglase oko toga unutar svojih redova. Ali vodeći političari Zelenih i FDP-a su još protiv toga.

* Nema sumnje da će Alternativa za Nemačku (AfD) ući u Bundsetag. Možda će čak biti i treća po snazi parlamentarna grupa, sudeći prema anketama. Puno ljudi u Nemačkoj takvu mogućnost doživljava tragično. Kakvo je vaše mišljenje?

– Mogućnost da AfD postane treća najjača grupa mora nas odvesti ka fundamentalnim pitanjima i diskusijama. Njihove birače ne treba tražiti samo na ksenofobičnim, nacionalističkim marginama. To su i oni koji su zapostavljeni od političke elite i koji smatraju da nisu uzeti za ozbiljno. Podsećam da je AfD počela sa krizom evra i da je od tada bila u stanju da mobiliše pre svega tadašnje apstinente. Svesne provokacije sa rasističkim ili islamofobičnim izrazima su, na žalost, takođe deo agitacije drugih desnih populističkih partija u Evropi. Videćemo kako će se budući poslanici AfD-a u Bundestagu, koji će takođe biti deo „političkog establišmenta“ protiv kojeg se sada bore, ponašati i kako će se to odraziti na njihovo biračko telo. Posebno je važno to što se AfD preko društvenih medija usmerava na one do kojih ne može dopreti uobičajenom političkom komunikacijom. Oni uranjaju u sasvim drugačije kanale komunikacije gde algoritmi zamenjuju otvoreni diskurs i argumente stvarajući sopstvene istine i misaone svetove. To je najveća opasnost i izazov za demokratsku koegzistenciju u budućnosti.

* A šta je sa Levicom (Die Linke)? Ta stranka bi mogla da zadrži treće mesto. Levicu, međutim, neki konzervativni nemački političari označavaju prosto kao „komuniste“. Tako gledano ispada kao da su Staljin ili Pol Pot treća snaga u Bundestagu. Vaš komentar?

 – Ne znam gde ste našli poređenje sa Staljinom i Polom Potom, ali u svakom slučaju ga odlučno odbacujem. Čak i ako uzmemo u obzir zločine i prestupe iz vremena DDR-a koje su činili sledbenici bivšeg SED-a i pripadnici Štazija, poređenje nije prihvatljivo. Međutim, to što su neki političari Levice u prošlosti bili povezani sa Štazijem još uvek je problematično i još ostaje tema u politici. Levica je jedna levo populistička partija. Ona se obraća onima koji ne smatraju da ih predstavlja SPD kao nekadašnja klasična radnička partija sa socijalnim temama – a to je takođe rezultat velike koalicije. Levica danas više nije čisto istočnonemačka partija, već se obraća velikom broju mladih ljudi u univerzitetskim gradovima širom države. U svakom slučaju, njihovi snovi da bi konačno mogli da budu deo vladajuće crveno-crveno-zelene koalicije su, prema svim prognozama, izgleda raspršeni.

* Mogu li posle formiranja nove nemačke vlade Srbija i Jugoistočna Evropa očekivati bilo kakve promene u političkom pristupu Berlina prema njima, primera radi u oblasti integracija EU? Srpski predsednik i vlada odlučili su da „podrže“ Angelu Merkel.

– I nova vlada, bilo kao velika koalicija ili kao Jamajka koalicija, uzimaće k znanju važnost Jugoistočne Evrope i Srbije za Evropu u celini. S tim u vezi postoji međupartijski konsenzus. Nemačka vlada je „Berlin-Plus Inicijativom“ jasno stavila do znanja da je regionu potreban dodatni podsticaj, da se podrška regionu mora osnažiti. Cilj te inicijative je takođe da ponovo ojača svest drugih članica EU o Jugoistočnoj Evropi i potrebi proširenja EU. Tu inicijativu će nemačka vlada upravo zbog internih problema EU, kao što su Bregzit i regresija demokratije u Mađarskoj i Poljskoj, energično slediti, i ona će ostati važan spoljnopolitički faktor i posle formiranja nove vlade.