Sderot, pet meseci kasnije: Strah je stalno prisutan

Onaj ko ovih dana želi da ode u Sderot, mora da prođe kontrolni punkt izraelske vojske. Kompletan grad je pod nadzornim kamerama, a u centrali koju vodi Avi Ezra može da uživo da se prati šta te kamere snimaju. Centrala je posebno obezbeđena i Ezra u nju može da uđe samo uz pomoć kartice s čipom. On je šef obezbeđenja Sderota. Sedmog oktobra prošle godine doživeo je napad koji se pretvorio u pravu noćnu moru.

Kad je sirena oglasila opštu opasnost, požurio je u centralu. „Najpre smo mislili da je to samo upozorenje na opasnost od ispaljenih raketa. Nismo očekivali da su teroristi upali u grad“, kaže Ezra. Ali, onda je počelo da stiže sve više telefonskih poziva. Nakon nekog vremena, Ezra i njegove koleginice i kolege na snimcima nadzornih kamera videli su terenska vozila na kojima su bili teško naoružani teroristi.

Borba za Sderot trajala je 24 sata

Kao i u drugim mestima uz granicu s Pojasom Gaze, i u Sderotu su se izraelski vojnici i policajci trudili da odbiju teroriste. U početku to nije bilo nimalo lako. Bio je praznik i na smeni u policijskoj stanici u Sderotu bilo je malo ljudi. Militantni Palestinci očigledno su znali gde se policijska stanici nalazi i napali su je.

Borba za Sderot trajala je više od 24 sata. Policijska stanica je u borbama toliko oštećena, da je u međuvremenu zgrada srušena. Samo u Sderotu je 7. i 8. oktobra ubijeno više od 20 policajaca i više od 50 civila. Teroristi su tih dana ukupno ubili 1.200 ljudi.

„Taj napad je bio nešto potpuno novo“, kaže Ezra. „Mislio sad da smo u nekom filmu. Sve što smo videli bilo je potpuno nestvarno.“

Naoružani vojnici u školama

Danas, gotovo pet meseci kasnije, Ezra pokušava da u jednoj školi u svom gradu širi optimizam. Dvadesetak nastavnica sedi u učionici – prostoriji sa malim prozorima koji imaju metalne poklopce. Ona se koristi i kao sklonište. U slučaju raketnog napada učenice i učenici imaju maksimalno 15 sekundi da se tu sklone na sigurno. I pre nekoliko dana je bila oglašena opšta opasnost. Dečija igrališta u gradu su prazna.

Sada se škole ponovo otvaraju. Ezra obećava da će u svakoj biti po jedan naoružani vojnik. A jedna nastavnica kaže: „Kad sve to čujem, nemam volje da radim.“

Dganit Hargov želi da pomogne koleginicama, pa i ona, kao i Ezra, širi optimizam. Ipak kaže: „Mi stanovnici Sderota živimo pod opštom opasnošću. Svaki šum čoveka odmah uplaši“, kaže Hargov i dodaje da neku decu onda više nije moguće umiriti.

To je izazov ovih dana. Nastavnice žele da pomognu učenicama i učenicima, a pritom se i same boje. Sedmi oktobar je promenio ljude u Sderotu. Ubijeni su i roditelji nekih učenika.

„Strah je uvek prisutan“

Sderot ima oko 30.000 stanovnika. Prognoziralo se da bi do kraja ove decenije broj stanovnika mogao da se udvostruči, ali sada su veliki delovi grada prazni. Do sada se vratio samo svaki treći stanovnik tog grada. Poverenik za bezbednost Ezra kaže da je grad sada mnogo bezbedniji nego što je bi pre 7. oktobra 2023.

I nastavnica Hargov kaže da se oseća bezbednije – ali dodaje i da je strah uvek prisutan. „Pojas Gaze je tu, možemo da mahnemo ljudima tamo.“

Napadi izraelske vojske u Pojasu Gaze često se mogu čuti i u Sderotu. Vojska već mesecima bombardira to područje i navodi da je to reakcija na rakete militantnih Palestinaca. Cilj je, navodi vojska, potpuno uništenje terorističke grupe Hamas.

S druge strane, prema navodima Ministarstva zdravlja u Pojasu Gaze, koje je pod kontrolom Hamasa, do sada je tamo poginulo najmanje 30.000 ljudi, većiom civili. Ujedinjene nacije smatraju da je ta brojka verodostojna.

„U Pojasu Gaze postoji samo teror“

Or Fridman ovog podneva ima pune ruke posla. Mnogo je narudžbina, a on upravo iz peći vadi picu s maslinama. Njegovu piceriju je 13. oktobra listopada gotovo potpuno uništila jedna raketa. Obnovio ju je.

Prvo kaže da veruje da u Pojasu Gaze ima ljudi koji će biti protiv rata. A onda menja mišljenje. „Teror ne može da se pobedi“, kaže Izraelac. „A izgleda da tamo postoji samo teror. I civili su teroristi, jer oni u svojim stanovima ili drže taoce ili imaju rakete ili municiju.“ Zato misli, koliko god da mu je zbog toga žao, da „Pojas Gaze mora biti uništen“. Stanovnici Pojasa Gaze moraju biti prebačeni u zemlje kao što su Turska ili Egipat, smatra Fridman.

Sderot je i pre 7. oktobra bio konzervativan grad. Levičarski, izraelski mirovni pokret tu nema jako uporište. Teroristički napad u oktobru kod većine stanovnika je utvrdio mišljenje da mir s Palestincima u Pojasu Gaze jednostavno nije moguć.

Šta Fridman oseća kad vidi gotovo potpuno razoren sever Pojasa Gaze? Kad čuje da deca tamo gladuju? „Za to su sami krivi“, kaže.

Nakon 7. oktobra jaz između ljudi, između Izraelca Fridmana i Palestinaca u Pojasu Gaze – ne može biti veći. A od Sderota do Pojasa Gaze je manje od dva kilometra.