Savet Evrope: Osetljive grupe dodatno marginalizovane, pojačana retorika protiv LGBTI

Pandemija kovida-19 dovela je do povećane digitalizacije usluga u sektoru obrazovanja, zdravstva i u izdavanju boravišnih ili radnih dozvola, što je dodatno marginalizovalo osetljive grupe, koje nisu bile u poziciji da koriste digitalne tehnologije, ocenjuje se u godišnjem izveštaju antidiskriminacionog tela SE.

Migranti su bili često prezastupljeni u sektoru usluga, gde rad na daljinu i rad od kuće nisu bili mogući tokom pandemije, te su bili više izloženi virusu. Produženo zatvaranje i njegove ekonomske posledice teško su pogodile sektor ugostiteljstva, hrane, zabave i turizma, kao i sivu ekonomiju u kojoj su mnogi imigranti zaposleni.

„Sa pozitivne strane, u nekim zemljama je dodatno naglašena važna uloga radnika migranata u zdravstvenom sektoru i drugim vitalnim javnim službama“, navodi se u izveštaju.

U školama su deca migranti i Romi bili suočeni s izazovima onlajn učenja uvedenog tokom pandemije, kako zbog nedostatka odgovarajućeg prostora za učenje i opreme, tako i zbog pristupa internetu.

„Dok su u nekim zemljama vlasti preduzele mere da pomognu deci u nepovoljnom položaju da završe školovanje, to nije bio slučaj u svim državama članicama Saveta Evrope“, ocenjuje ECRI.

Rasizam u policiji i dalje je problem u brojnim zemljama, uključujući i u kontekstu sprovođenja ograničenja vezanih za pandemiju.

U izveštaju se posebno ukazuje na rasno profilisanje prilikom zaustavljanja i pretresa, upotrebu rasističkog jezika i prekomernu upotrebu sile protiv pojedinaca, koje nisu bile usmerene samo na pojedinačne žrtve, već i na stigmatizovane zajednice u celini.

Žrtve takvih praksi često se osećaju nedovoljno podržanim od strane vlasti, navodi se u izveštaju i dodaje da su neke države preduzele mere za rešavanje ovih problema, uključujući kroz nezavisne mehanizme za žalbe i poboljšanu policijsku obuku i kroz nastojanja da diverzifikuju policijske snage.

Pandemijska kriza je takođe imala negativne posledice i na LGBTI zajednicu.

U nekoliko država, navodi se u izveštaju, javila se snažna politička retorika protiv takozvane „LGBTI ideologije“ ili „rodne ideologije“ koja je pojačana u medijima i u opštem javnom diskursu.

„Ovi stavovi su postali više ukorenjeni usvajanjem zakona koji su posebno usmereni na LGBTI osobe i njihova prava ili na pružanje informacija o homoseksualnosti i rodnom identitetu u javnim institucijama i okruženjima, kao što su škole i oglašavanje. Visoki zvaničnici i dalje retko osuđuju ovakve napade i jasno javno protivljenje takvim stavovima je retko“, ocenjuje Komisija SE.

Povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja za 2021. godinu, predsednica ECRI Marija Danijela Maruda izjavila je da se opasnost od ultranacionalističkih političkih izjava i govora mržnje nikada ne sme potceniti.

„Ovo je ultranacionalistički politički diskurs i propaganda koja je prethodila i prati tekuću agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022. godine i rezultirala je ogromnom patnjom ukrajinskog naroda“, naglasila je ona.

Maruda je pohvalila vlasti i aktere civilnog društva u članicama SE koji nude zaštitu ljudima koji beže iz Ukrajine i pozvala da se istraže izveštaji o neopravdanom različitom tretmanu Roma i ljudi afričkog ili azijskog porekla koji dolaze iz Ukrajine.

„Svim ljudima koji beže od rata i drugih vanrednih situacija, bez obzira na njihovo nacionalno ili etničko poreklo, državljanstvo, boju kože, veru, jezik, seksualnu orijentaciju ili rodni identitet, treba odmah pružiti adekvatnu zaštitu“, kazala je Maruda.

U saopštenju se dodaje da je nadzorni rad ECRI-a u vezi sa rasizmom i netolerancijom u Rusiji prekinut kada je Komitet ministara Saveta Evrope odlučio da je isključi iz članstva zbog agresije na Ukrajinu.