Sebastijan Kurc dobitnik „Nagrade za slobodu medija“

Kako piše politico.eu, za Kurca (34) koji je opsednut imidžom i čiji lični fotograf puni njegove profile na Instagramu i Fejsbuku fotografijama koje oslikavaju svaki potez kancelara, ovaj događaj je od izuzetnog značaja kada je reč o PR-u (među prethodnim dobitnicima nagrade Vajmer Media Grupe bili su i Mihail Gorbačov i Žan-Klod Junker). Grčki premijer Kirijakos Micotakis će odmah posle ručka predstaviti svog prijatelja iz Austrije na ceremoniji koja će se prenositi uživo iz „Bavaria Film Studios“ u Minhenu.

To je odlično okruženje za ukazivanje časti koja je, kako kažu kritičari Kurca, piše politico.eu, autentična koliko i replika Brandenburške kapije koju je jedan drugi poznati Austrijanac – holivudska legenda Bili Vajlder – podigao na bavarskoj parceli (za svoj film „Jedan, dva, tri“, političku komediju u kojoj ništa nije onako kako izgleda). Daleko od promovisanja „slobode izražavanja, političkog dijaloga i demokratije“, kako se navodi u obrazloženju nagrade, kritičari Kurca kažu da on teži sistematičnom potkopavanju austrijskih medija putem finansijskog pritiska, kontrole pristupa i direktnim zastrašivanjem.

Kurc „ne prihvata da novinari stoje s druge strane ograde, da je njihov posao da proveravaju činjenice i izveštavaju“, rekao je Helmut Brandstater, bivši austrijski novinar-veteran koji je 2019. napustio profesiju da bi se kandidovao za Parlament, gde je sada poslanik u redovima liberalne partije Neos. „Vodeći princip jeste ne prihvatati da je novinarstvo korektiv vlasti jer, prema njegovom mišljenju, novinarstvo treba samo da uključuje prenošenje zvaničnih saopštenja“.

Ovo je slično strategiji u koju se poslednjih godina uzdaju samoprozvane „neliberalne demokrate“ Centralne Evrope – od Poljske, preko Mađarske, Slovenije do Češke – da bi potkopavale kritički orijentisane medije. Međutim, za razliku od ovih bivših komunističkih zemalja, Austrija je od rata počivala na liberalnim političkim tradicijama Zapadne Evrope, a njenu demokratiju su podupirali živopisni mediji, podseća portal. Da li će Austrija zbog ove svoje istorije biti otpornija na zaokret ka autoritarnoj vlasti ostaje otvoreno pitanje.

Međutim, put kojim je zemlja krenula, dodaje portal, izaziva zabrinutost u pojedinim krugovima. Austrija je ove godine bila najniže rangirana u svojoj istoriji u godišnjem izveštaju Reportera bez granica o medijskim slobodama koji je objavljen u aprilu.

Glavno oružje Vlade za nagrađivanje svojih medijskih saveznika jeste velikodušan PR budžet. Kurcova koalicija, koja uključuje njegovu Austrijsku narodnu partiju i Zelene, nedavno je medijima namenila 210 miliona evra do 2024. Većina tog novca u prošlosti je trošena na reklame, što je praksa koju kritičari ocenjuju kao skrivenu olakšicu za moćne austrijske tabloide koji podržavaju Kurca i koji su dobili veći deo novca. Koalicija je prošle godine, na primer, potrošila 47 miliona evra na takvo reklamiranje, odnosno utrostručila je sumu prethodne vlade.

„Ovi tokovi novca me podsećaju na prve godine vlade (mađarskog) Fidesa“, rekao je Milan Nič, koji predvodi istraživanje o Centralnoj i Istočnoj Evropi u Nemačkom savetu za spoljne odnose, ekspertskoj grupi sa sedištem u Berlinu. Takve taktike, koje su česte u regionu, pojavljuju se u duhu „ako nešto nije zabranjeno, onda je dozvoljeno“, dodao je Nič.

Kurcov kabinet nije bio dostupan za komentar, piše politico.eu. Kurc je, međutim, prošle nedelje, na Svetski dan slobode medija, napisao na Tviteru da su sloboda i nezavisnost medija „važni stubovi naše liberalne demokratije“. „Naša podrška kao federalne vlade za slobodu medija je neograničena“, dodao je.