„Putinovi savetnici previše uplašeni da mu kažu istinu o Ukrajini“

Govoreći u Australiji, Fleming je rekao da je ruski lider loše procenio snagu ukrajinskog otpora, zapadnog odgovora i sposobnosti njegovih snaga da osvoje brzu pobedu.

“To se sve svodi na stratešku lošu procenu na koju su zapadni lideri upozorili. Ovo je postao Putinov lični rat, a cenu plaća nevini narod Ukrajine i, sve više, obični Rusi takođe”, dodao je on, prenosi Gardijan.

Zapadni bezbednosni zvaničnici svu odgovornost za neiprovociranu invaziju svaljuju na Putina, koga karakterišu kao dominantnog, izolovanog lidera koji donosi loše odluke delom zbog toga što ne dobija tačne informacije ili pošteno mišljenje svojih podređenih.

Flemig smatra da je neuspeh da se postigne brza pobeda izazvao neslaganja u Kremlju.

“Iako verujemo da su Putinovi savetnici previše uplašeni da bi mu rekli istinu, mora da je ređimu kristalno jasno šta se zapravo događa i kolike su razmere loših procena”, dodaje on.

Prethodno su američki zvaničnici izneli slične tvrdnje, navodeći da su Putinovi savetnici previše uplašeni da bi mu rekli kako loše se odvija rat u Ukrajini i koliko su štetne zapadne sankcije.

“Imamo informacije da ruska vojska loše izveštava Putina, što je rezultiralo tenzijama između njega i vojnog rukovodstva”, rekla je Kejr Bedingfield, direktorka komunikacija u Beloj kući.

“Putinovi savetnici mu ne daju potpune informacije o tome koliko je loša izvedba ruske vojske i koliko je ruska ekonomija obogaljena sankcijama, zato što su njegovi viši savenici previše uplašeni da bi mu rekli istinu. To je sve dovelo do slabljenja Rusije na duže staze i do njene sve veće izolovanosti na svetskoj pozornici”, dodala je ona.

Porptarol Pentagorna Džon Kirbi složio se sa procenom Bele kuće.

“To je Putinova vojska i njegov rat. On je to izabrao ali činjenica je da on ne razume u potpunosti stepen neuspeha njegovih snaga u Ukrajini”, poručio je Kirbi.

Pred početak invazije, Putin je održao sastanak sa svojim ključnim savenicima o samoproglašenim republikama Lugansk i Donjeck.

Kako piše Gardijan, neki od viših zvaičnika su očigledno strahovali od predsednika, koji vodi zemlju već 22 godine, kada je zatražio od svakoga ponaosob da podrži odvajanje ovih teritorija.

Prema Flemingovim rečima, postoji sve više znakova da ruskim vojnicima “ponestaje oružje i moral” i da “odbijaju da sprovode naređenja, sabotiraju svoju opremu i ček su slučajno oborivi svoj sopstveni avion”.

Iako nisu izneseni nikakvi dokazi o tvrdnji da je avion slučajno oboren, izvori u Vajtholu kažu da su dovoljno uvereni u to da su dozvolii Flemingu da to pomene u govoru, delom zato da bi ruskim insajderima bilo pokazano znanje o njihovoj vojnoj situaciji.

Osim toga, Fleming je upozorio Kinu da ne postaje “previše bliska” sa Rusijom dok se rat nastavlja, što je poslednja u nizu opaski zapadnih lidera i zvaničnika usmerenih na pokušaje da se Peking ubedi da ne snabdeva Moskvu novcem i oružjem.

Fleming kaže da je Putin napravio jasan “strateški izbor” da se poveže sa Kinom pre nego što je rat izbio, ali da i dalje postoje tenzije između dve zemlje.

“Rusija shvata da će, na duže staze, Kina postajati sve snažnija vojno i ekonomski. Zato su neki od njihovih interesa u sukobu – Rusija bi mogla da bude izbačena iz jednačine”, naglasio je on.

“A podjednako je jasno da Kina koja želi da postavlja nova pravila globalnog upravljanja ne želi blisko savezništvo sa režimom koji to sve ignoriše”, zaključuje Fleming.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.