Šef diplomatije EU u Ukrajini uoči pregovora o gomilanju ruske vojske na granici

„S obzirom na intenzivirano gomilanje ruskih snaga, tu sam da pokažem podršku EU za suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“, naveo je Borelj na Tviteru, preneo je Radio Slobodna Evropa, pozivajući se na agencije.

Trodnevna poseta Borelja uključuje i obilazak linije fronta u istočnoj Ukrajini gde se separatisti koji uživaju podršku Rusije sukobljavaju sa snagama ukrajinske vlade u ratu koji traje gotovo osam godina i u kojem je do sada stradalo više od 13.200 ljudi. Ovo je prvi put da je najviši diplomata EU posetio region od izbijanja konflikta.

Poseta Borelja je usledila usred zabrinutosti Zapada da bi raspoređivanje oko 100.000 ruskih vojnika u blizini granice sa Ukrajinom moglo da predstavlja pripreme za potencijalni napad, što Moskva negira.

Glavni EU diplomata je rekao za poljsku agenciju PAP da je svrha njegove posete da razgovara sa Ukrajincima o njihovim zabrinutostima i načinima da se one reše. On je naglasio da je trenutna situacija pretnja po stabilnost i bezbednost Ukrajine i celog regiona i da se o njoj ne može razgovarati „bez svih relevantnih aktera za stolom“.

„EU ne može da bude neutralan posmatrač u ovim pregovorima ako Rusija zaista želi da razgovara o bezbednosnoj arhitekturi Evrope“, rekao je Borelj.

Ukrajina i njeni saveznici rade na sveobuhvatnom paketu mera odvraćanja Rusije, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba nakon razgovora sa šeficom britanske diplomatije Liz Tras u utorak.

„Paket mera odvraćanja uključuje političke, ekonomske i bezbednosne nivoe. Zahvalan sam Ujedinjenom Kraljevstvu što je preuzelo vodeću ulogu u tom procesu“, navodi se u saopštenju Kulebe.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je saopštilo da će Borelj tokom posete razgovarati i s Kulebom.
U međuvremenu, NATO je saopštio da će 7. januara održati virtuelni sastanak šefova diplomatije 30 zemalja članica na kojem će se razgovarati o krizi nakon što je Moskva zahtevala bezbednosne garancije od SAD i njihovih saveznika. Nakon tog sastanka će uslediti razgovori američkih i ruskih zvaničnika u Ženevi 9-10. januara i sastanak Saveta NATO-Rusija 12. januara.

„Svaki dijalog s Rusijom bi morao da bude nastavljen na bazi reciprociteta, morao bi da se bavi zabrinutostima NATO zbog delovanja Rusije i morao bi da bude održan uz konsultacije sa evropskim partnerima NATO“, rekao je jedan zvaničnik iz zapadne vojne alijanse u utorak za Rojters.

Savet koji predstavlja glavni forum za dijalog između dve strane zasedao je samo sporadično od 2014. kada je Rusija napala i anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

Dan nakon zasedanja Saveta NATO-Rusija uslediće razgovori u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja uključuje SAD i njihove NATO saveznike, kao i Rusiju i Ukrajinu.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken je u ponedeljak razgovarao sa devet istočnih NATO članica o „destabilišućem“ gomilanju ruske vojske, navodi se u saopštenju američkog Stejt departmenta.

Kako se dodaje, Blinken i šefovi diplomatija Rumunije, Poljske, Mađarske, Bugarske, Češke, Slovačke, Estonije, Letonije i Litvanije su se tokom razgovora dotakli i „potrebe za jedinstvenim, unapred spremnim i nepokolebljivim stavom NATO u cilju kolektivne odbrane saveznika, kao i za transatlantskom saradnjom na pitanjima od zajedničkog interesa“.