Foto: EPA-EFE/CHRISTIAN MARQUARDT / POOLRuski predsednik Vladimir Putin neće se tu zaustaviti u slučaju pobede u Ukrajini – sledeće će pokušati da napadne zemlje koje su nekada bile deo SSSR-a, rekao je šef Minhenske međunarodne bezbednosne konferencije Kristof Heusgen u intervjuu za nemački dnevnik Rheinische Post, prenosi The Moscow Times.
„Ako Putin ne izgubi rat u Ukrajini, treba očekivati da dođe do Moldavije ili baltičkih država“, rekao je on.
Ruski predsednik je u više navrata propast Sovjetskog Saveza nazvao „najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka“, istakavši da su se zbog toga „desetine miliona“ njegovih sunarodnika našle van teritorije Rusije, podsetio je Heusgen.
Prema njegovom mišljenju, Putin želi da obnovi državu u granicama bivšeg SSSR-a.
S tim u vezi, Heusgen je pozvao da se učini sve što je u moći kako bi se osiguralo da Ukrajina dobije oružje i drugu pomoć koja joj je potrebna da se odbrani od ruske agresije i oslobodi svoje teritorije.
Putin je, u nedavnom intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu, opravdao invaziju na Ukrajinu rekavši da je ona uvek bila „deo ruskih zemalja“ sve dok je sovjetske vlasti, po putinovom tumačenju, nisu pretvorile u „veštačku državu“.
On je istovremeno rekao da neće napasti druge zemlje, bar one koje su članice NATO-a.
„Nemamo nikakvih interesa ni u Poljskoj, ni u Letoniji, niti bilo gde. Šta će nam to?“, rekao je Putin.
On je pružio uveravanja da neće uvlačiti zemlju u globalni rat, s obzirom da je to „u suprotnosti sa zdravim razumom“, pored toga, takva konfrontacija „staviće celo čovečanstvo na ivicu uništenja“.
Međutim, on je obećao da će reagovati u slučaju „napada NATO-a“.
Istovremeno, još u januaru, Putin je zapretio baltičkim državama zbog deportacije ruskih državljana.
„Ono što se sada dešava u Letoniji i drugim baltičkim republikama, kada ruski narod jednostavno bude izbačen iz kordona, znate, to su veoma ozbiljne stvari koje direktno utiču na bezbednost naše zemlje“, rekao je on.
Američki institut za proučavanje rata (ISV) je primetio da bi na taj način Putin mogao da pripremi teren za napad na ove države, kao što je slučaj sa Ukrajinom, koju je optužio za „genocid” stanovnika Donbasa. Ranije je 10 vojnih komandanata i ministara zemalja NATO najavilo potrebu pripreme za rat sa Rusijom. Po njihovom mišljenju, istočni bok alijanse može biti prvi na udaru zbog svoje blizine zemlji agresora.
Zauzvrat, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je više puta predviđao sudbinu Ukrajine za Moldaviju, koja planira da postane članica EU.
On je izrazio nezadovoljstvo činjenicom da je predsednica Republike Maja Sandu „željna da uđe u NATO“ i upozorio je da ne pokušava da stvori „antiruski mostobran“ u zemlji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
