Libijski premijer suspendovao je ministarku spoljnih poslova pošto se neformalno sastala sa svojim izraelskim kolegom.
Libija ne priznaje Izrael, jer Tripoli podržava palestinsku administraciju, a sastanak minstarke je izazvao proteste, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Izraelski šef diplomatije Eli Koen opisao je sastanak sa Najlom al-Manguš kao istorijski prvi korak u uspostavljanju odnosa, prenosi BBC.
Izrael pokušava izgraditi bliže veze s više arapskih i muslimanskih zemalja, poput Libije bogate naftom.
Pokrenuta i istraga
Osim što je suspendovao ministarku Manguš, premijer Abdul Hamid Dbeibah pokrenuo je i istragu.
Koen je rekao da se sastao sa ministarkom Manguš prošle sedmice na marginama samita u Rimu i da su razgovarali o „velikom potencijalu za odnose između dve zemlje“.
Rekao je da su razgovori pokrivali izraelsku pomoć u humanitarnim pitanjima, poljoprivredi, upravljanju vodama i važnosti očuvanja jevrejskog nasleđa u Libiji, uključujući renoviranje sinagoga i groblja.
Ministarstvo spoljnih poslova Libije je, međutim, saopštilo da je Manguš odbila sastanak s predstavnicima Izraela, te da je susret sa izraelskim ministrom bio „nepripremljen, slučajan susret tokom sastanka u italijanskom Ministarstvu spoljnih poslova“.
U saopštenju se takođe navodi da interakcija nije uključivala „nikakve rasprave, dogovore ili konsultacije“ i da Minstarstvo „ponavlja svoje potpuno i apsolutno odbijanje normalizacije“ odnosa s Izraelom.
Nakon izveštaja o neformalnom sastanku, protesti su izbili u glavnom gradu Tripoliju i nekim drugim gradovima.
Putevi su bili blokirani, gume zapaljene, a demonstranti su mahali palestinskom zastavom, iako se čini da su protesti bili relativno mali.
Predsednički savjet, koji predstavlja tri libijske provincije, rekao je da je nezakonito normalizovati odnose s Izraelom.
Zatražena hitna sednica Parlamenta
Kancelarija predsednika Parlamenta optužila je Manguš za veleizdaju i pozvao na hitnu sednicu 28. avgusta.
Libija je godinama bila u previranju, a zemlja je podeljena između privremene, međunarodno priznate vlade u Tripoliju i rivalske vlade na istoku.
Ukoliko dođe do bilo kakvog dogovora između Izraela i Libije, to bi zakomplikovalo političku podelu, koja postoji od svrgavanja dugogodišnjeg diktatora Moamera Gadafija prije 12 godina.
General Kalifa Haftar iz Libijske nacionalne armije (LNA) vodi suparničku vladu u gradu Tobruku na istočnoj obali.
Izrael pokušava od Abrahamovog sporazuma iz 2020. godine privoliti zemlje koje su neprijateljski nastrojene prema Izraelu da priznaju njegov suverenitet i uspostave diplomatske odnose.
Izrael je to do sada radio sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Sudanom i Marokom.
Međutim, vlada Benjamina Netanjahua kritikovana je zbog izgradnje naselja na Zapadnoj obali i vojnih racija na osumnjičena militantna uporišta na okupiranim palestinskim teritorijama.
Predsedničko vijeće Libije je 27. avgusta naveče zatražilo od Vlade „pojašnjenje“ o tome šta se dogodilo.
Predsednički savet obavlja funkcije šefa države i zadužen je za vojsku zemlje.
U pismu tog tela navodi se da sastanak između dva ministra spoljnih poslova „ne odražava spoljnu politiku libijske države, ne predstavlja libijsku nacionalnu konstantu i smatra se kršenjem libijskih zakona koji kriminaliziraju normalizaciju s ‘cionističkim entitetom'“.
Pod Gadafijem, koji je snažno podržavao palestinsku administraciju, hiljade Jevreja su proterane iz Libije, a mnoge sinagoge su uništene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.