Ursula fon der Lajen iskoristila obeležavanje Dana sećanja na žrtve totalitarnih režima da pošalje poruku Putinu

„Putin je ove godine vratio u Evropu užase rata i podsetio nas da se mir ne podrazumeva“, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen povodom evropskog Dana sećanja na žrtve totalitarnih i autoritarnih režima koji se obeležava u utorak (23. avgust).

Prema rečima Fon der Lajen, nema odustajanja dok Ukrajina ne pobedi. „Građani Ukrajine daju živote da bi štitili vrednosti na kojima počiva Evropska unija“, dodala je nemačka političarka.

Today we honour the victims of totalitarian regimes.

We are inspired by those who stood up to injustice then and we support those who do it today, as the horrors of war are back in Europe.

Ukrainians are giving their lives to protect the values on which our Union is built.

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) August 23, 2022

Relativizacija nacizma?

Dan sećanja na žrtve totalitarnih režima obeležava se na datum pakta Hitlera i Staljina koji su 23. avgusta 1939. u Moskvi potpisali Joahim fon Ribentrop i Vjačeslav Molotov, šefovi spoljnih dela Trećeg Rajha i Sovjetskog Saveza.

Pakt o „nenapadanju“ omogućio je upad obe sile u Poljsku, što je u prve dve godine koštalo oko 200.000 poljskih civila života.

Ovaj datum se pre svega u Poljskoj i baltičkim zemljama uzima kao pravi početak Drugog svetskog rata.

Kako u jednom komentaru primećuje berlinski list Tagesšpigel, „u Nemačkoj dominira strah da povlačenje paralele između staljinizma i nacionalsocijalizma znači relativizaciju zločina iz sopstvene istorije“.

„Ali, 23. avgust kao dan sećanja niti dovodi u pitanje jedinstvenost zločina Holokausta, niti istiskuje 27. januar kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta“, piše list.
Kontroverzni dan sećanja

„Rusija pak prećutkuje datum koji podseća na oročenu saradnju Hitlera i Staljina, jer se brine za nacionalni ponos. I Nemačka jedva da otvorenije priča o toj temi iz straha od optužbi da se time relativizuje Holokaust“, navodi se u komentaru.

„Gorka ironija istorije je da ova nevoljna saglasnost previđa dostojanstvo žrtava sovjetskog komunizma. A to je sramotno“, zaključuje Tagesšpigel.

Dan sećanja na žrtve totalitarnih režima uveden je odlukom Evropskog parlamenta i obeležava se od 2009. godine.

Od tada ga prate kontroverze jer mnogi, uključujući i brojne pripadnike jevrejske zajednice, smatraju da je nedopustivo stavljanje nacizma rame uz rame sa bilo kojim drugim režimom, pa i staljinizmom.