Šefovi diplomatija država članica NATO će danas uputiti Crnoj Gori zvanični poziv za članstvo, javio je juče dopisnik Gardijana iz Brisela ocenjujući da će alijansa time dodatno pojačati napetosti s Rusijom. Istu informaciju objavila je i Radio-televizija Crne Gore.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Moskva je više puta ocenila dalje širenje Alijanse kao „provokaciju“, dok zapadni zvaničnici, kao i vlada u Podgorici, tvrde da Rusija podstiče antivladine proteste u Crnoj Gori, nastojeći da osujeti napore te zemlje da uđe u NATO. Parlament Crne Gore je odlučio da zemlja treba da se pridruži Alijansi, a sprovedene su i reforme oružanih snaga i Ministarstva odbrane.

Šefovi diplomatija 28 država-članica Alijanse okupili su se juče na dvodnevnom sastanku u Briselu. Očekuje se da danas upute Podgorici jednoglasan poziv za članstvo. Nakon toga će Crna Gora otpočeti proces pridruživanja, koji će najverovatnije trajati između godinu i godinu i po dana, 17 godina pošto su je NATO snage bombardovale dok je bila u sastavu tadašnje Jugoslavije i umešana u sukob na Kosovu, kako to opisuje Gardijan.

„Crna Gora je prešla dug put da bi se pridružila evroatlantskoj porodici. Poziv Crnoj Gori da počne pregovore o pristupanju (Alijansi) bila bi istorijska odluka. On bi signalizirao našu kontinuiranu posvećenost Zapadnom Balkanu“, rekao je u ponedeljak generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. On nije hteo da potvrdi informaciju o tome da će Crna Gora dobiti zvanični poziv za prijem u NATO, rekavši da je to stvar šefova diplomatije, ali je Gardijan iz diplomatskih izvora u Briselu saznao da je donesena takva odluka.

Slovenija, Hrvatska i Albanija su već punopravne članice NATO-a, ali ruska vlada se protivi daljem proširenju Alijanse na zemlje koje su pripadale nekadašnjem komunističkom bloku za vreme Hladnog rata. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je u septembru ocenio proširenje NATO-a kao grešku i provokaciju. „Kada je reč o proširenju NATO-a, smatram da je to greška i čak na neki način provokacija. To je neodgovorna politika kojom se potkopava namera da se izgradi sistem ravnopravne i zajedničke bezbednosti u Evropi, koji je jednak za sve bez obzira na to da li je zemlja članica ovog ili onog bloka“, rekao je Lavrov.

Upitan kako će Rusija „najverovatnije reagovati“ na današnji poziv NATO-a Crnoj Gori, ambasador SAD u NATO-u Daglas Lut je rekao da to „nije osmišljeno kao poruka Rusiji. To se ne tiče Rusije.“ Lut je naglasio da Vašingtonski ugovor kojim je osnovan NATO nalaže da alijansa bude otvorena za nove članice ukoliko one izraze želju da se pridruže, ispune kriterijume za članstvo, uključujući demokratiju i sposobnost da daju vojni doprinos, i ukoliko ih jednoglasno prihvate postojeće članice.

Prema pisanju Gardijana, šefovi diplomatija će uz poziv za članstvo Crnoj Gori izdati saopštenje u kojem će navesti da su vrata Alijanse stalno otvorena za sledeće tri zemlje koje treba da dobiju članstvo – Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Gruziju. Diplomate tvrde da je to saopštenje izazvalo veće neslaganje u Alijansi nego što je potencijalno članstvo Crne Gore.

Pitanje eventualnih pregovora Gruzije o članstvu posebno je trn u oku nekim državama-članicama NATO-a koje su zabrinute u vezi s tim koje se bezbednosne garancije mogu ponuditi zemlji od koje su se uz podršku Moskve otcepile Abhazija i Južna Osetija. Nekoliko zapadnih zemalja smatra da je objava na samitu NATO-a 2008. u Bukureštu da će Gruzija i Ukrajina „postati članice NATO-a“ bila greška.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari