Šefovi diplomatija EU o zahtevima Ukrajine, Gruzije i Moldavije za članstvo u Uniji

U krugovima EU u Briselu istovremeno se navodi da je proširivanje veoma osetljivo pitanje, jer je to dug, zahtevan postupak i oko kojeg, kako je predočio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, postoje prilična razmimoilaženja među članicama Unije.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će, kada je u pitanju zahtev Kijeva da se pridruži EU, najpre na dnevnom redu biti odluke o prijemu država Zapadnog Balkana, barem onih koje „ozbiljno rade na tome“. A mora biti vrlo jasno koje zahteve zemlje moraju da ispune pre prijema, rekao je Šolc.

Kako su novinarima preneli izvori iz Ministarstva spoljnih poslova Francuske, predsedavajućeg Unijom, Pariz je ipak sazvao ovu prvu ministarsku raspravu o molbama tri pomenute zemlje „jer se gleda znatno dalje od višestrukih dimenzija ukrajinske krize“.

„Otud se“, objasnio je jedan visoki francuski diplomata, „nameće pitanje jačanja veze EU s Ukrajinom, da bi se odmerila gledanja, osetljivosti članica Unije na molbu pre svega Ukrajine, i da se Kijevu predoči kakve su mogućnosti“.

Šefovi država ili vlada EU trebalo bi da se dotaknu zahteva tri zemlje za odobravanje kandidature za članstvo na zasedanjima 10. i 24. marta.

Ukrajina i Gruzija imaju sporazume o stabilizaciji i pridruživanju s EU, koji se tiču ekonomske i političke saradnje, ali tim sporazumima ovim zemljama nije obećano da će postati članice Unije.

Francuski privredni list Lezeko piše da je „Francuska tradicionalno uzdržana prema proširivanju Evropske unije“, ali da u Jelisejskoj palati „objašnjavaju da je rat u Ukrajini izmenio sudbinu Evrope“.

Molbu Ukrajine da joj se dodeli status kandidata za članstvo u EU podržali su Češka, baltičke zemlje, Bugarska, Slovačka i Slovenija.

Lezeko dodaje da je „invazija Rusije na Ukrajinu raspršila uzdržan stav Francuske prema proširivanju, posebno kada je reč o Zapadnom Balkanu, obrazložen potrebom prethodnog zbijanja same EU“.

„I Jelisejska palata je“, navodi francuski dnevnik, „stavila do znanja da se sudbina Evrope promenila zbog ovog rata tako da se mora ponovo razmotriti izgradnja Evropske unije sa svim njenim partnerima koji dele zajedničku potrebu za mirom i bezbednošću“.

Izvori iz predsedništva Francuske su predočili da će „svakako biti nužno da Balkan i tri zemlje istočnog partnerstva EU, odnosno Ukrajina, Gruzija i Moldavija, budu bolje pridruženi Evropi“.

Lezeko prenosi i ocenu direktora francuskog istraživačkog instituta CNRS Olivjea Koste da status kandidata za članstvo „ne predstavlja nikakvu obavezu“ i ukazuje na primer Turske koja je kandidat za članstvo još od 1987. godine.

Kosta smatra da je otvoreno pitanje kakav stepen pridruživanja EU uopšte može ponuditi Ukrajini i ukazuje da je „bez obzira na vanredne okolnosti ukrajinske molbe, nemoguće da se to uzme u obzir izdvojeno od procesa ka članstvu četiri balkanske zemlje koji su u toku, zato što su u ratnim uslovima normalno delovanje demokratije i ekonomije stavljeni van snage“.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.