Seks skandal omeo Švedsku akademiju

Prvi put od 1943. prvi četvrtak u oktobru neće biti u znaku književnosti, dok će 2019. biti imenovana dva laureata najvažnijeg priznanja u literaturi. Odluka je doneta nakon skandala koji je potresao Švedsku akademiju, kada je 18 žena optužilo francuskog fotografa Žan-Kloda Arna, supruga članice Akademije i pesnikinje Katarine Frosten, za seksualno uznemiravanje. Istraga o ovom slučaju dovela je do otkrića da je Arno otkrivao i imena dobitnika nagrade pre zvaničnog saopštenja.

Ceo slučaj doveo je do toga da četiri člana Akademije podnesu ostavke jer je to telo sa 18 članova glasalo protiv izbacivanja Katarine Frosten. Ostavku je ubrzo podnela i stalna sekretarka Švedske akademije Sara Danijus, koja je svake godine saopštavala imena laureata, a za njom i sama Frosten.

„Kriza u Švedskoj akademiji je teško naškodila Nobelovoj nagradi. Ova odluka ističe ozbiljnost situacije i pomoći će da se očuva dugogodišnja reputacija Nobelove nagrade. Ništa od ovoga neće uticati na dodelu Nobelove nagrade 2018. u ostalim kategorijama“, navodi se u saopštenju Fondacije Nobel, koja stoji iza odluke članova Akademije.

U saopštenju se navodi i da će Švedska akademija uložiti sav napor da povrati kredibilitet, te da predstoje određene mere koje će reformisati njeno funkcionisanje i uticati na bolje čuvanje poverljivih informacija.

Akademija sada ima samo 12 članova, među kojima je i Kerstin Ekman, koja nije aktivna u odlučivanju od 1989. godine, kada je Akademija odbila da osudi fatvu koja je izrečena protiv Salmana Ruždija zbog „Satanskih stihova“. Statut podrazumeva da za svaku odluku mora da postoji kvorum od 12 glasova. Zbog toga je ceo slučaj već doneo neke novine, budući da članovi Akademije do sada nisu mogli da daju ostavke, već da odlučuju o dobitnicima do smrti. Ipak, švedski kralj Karl XVI Gustaf je saopštio da će pravila biti promenjena kako bi novi članovi postali deo Švedska akademije.

Kako tačno Akademija bira dobitnika Nobelove nagrade za književnost nije poznato javnosti. Zna se da svakog februara članovi razmatraju više od 200 nominovanih kandidata, da bi uži izbor načinili tokom maja. Pet kandidata ostaje u najužem izboru tokom leta, da bi početkom oktobra bilo saopšteno ime pisca koji, po želji Alfreda Nobela, stvara „najistaknutije delo u idealističkom pravcu“.

Od 1901. godine kada je ustanovljena, nagrada nije bila dodeljena šest puta, tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Samo 1935. priznanje nije uručeno jer je Akademija odlučila da nema odgovarajućeg laureata. Odluka o dobitnicima priznanja koje su u njegovoj istoriji poneli umetnici poput Sartra, Beketa, Tagore, Foknera… više puta je nosilo kontroverze. Poslednja među njima bila je 2016. kada je Nobelovu nagradu za književnost dobio muzičar Bob Dilan.

Osim toga, već godinama se priča da je neko otkrio poverljive informacije sa sastanaka Akademije. S tim u vezi, ne čudi što su često kladionice pogađale imena dobitnika, iako liste kandidata po pravilu bivaju saopštene tek 50 godina nakon izbora. U poslednjih desetak godina sedam puta je dobitnik nagrade bio među tri imena sa najmanjom kvotom na listama kladionice, a čak četiri puta je laureat imao najviše šansi za pobedu.

Dva dobitnika

Odluka Švedske akademije da sledeće godine uruče dva priznanja neće biti presedan, budući da su se slične situacije već događale nekoliko puta. Tako je američkom dramskom piscu Judžinu O’Nilu nagrada za 1936. uručena 1937. godine. Takođe, čak četiri puta priznanje je otišlo u ruke dva autora.

#MeToo pokret sustigao Nobela

Švedski mediji ističu i uticaj #MeToo pokreta na odluku Švedske akademije. Kako se tumači, zbog skandala oko seksualnog uznemiravanja došlo bi i do bojkota Nobelove nagrade. Tako je ovaj istup bio mnogo blaži skandal od onoga koji bi Nobelovu nagradu zadesio da se izbor laureata odvijao kao i uvek.