Foto: EPA-EFEOd Moskve do Kijeva, Brisela do Vašingtona oko jedne stvari postoji široka saglasnost a to je da je ruski predsednik Vladimir Putin među najvećim dobitnicima povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Na kraju krajeva, Tramp očigledno više poštuje Putina od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i javno je i više puta dovodio u pitanje korisnost američkih transatlantskih saveza.
Šta bi Putin mogao više da poželi od američkog predsednika?
Konvencionalna mudrost je, međutim, gotovo sigurno pogrešna.
Istina, Tramp ponovo ulazi u Belu kuću noseći poklone za ruskog predsednika, ističe u analizi za CEPA Sem Grin, profesor ruske politike na Kraljevskom koledžu u Londonu, i bivši zamenik direktora moskovskog centra Karnegi.
Njegovo retoričko obećanje da će brzo okončati rat uz „mirovni plan“ zasnovan na povlačenju američke vojne podrške i obustavljanju pregovora o pristupanju NATO-u – unosi dovoljno neizvesnosti da bi evropski lideri mogli da počnu da dovode u pitanje održivost kontinuiranog otpora ruskom napadu.
A izgledi za trvenja u Atlantskom savezu u velikoj meri utiču na Putinove interese.
Ali te naizgled povoljne plime i oseke zaklanjaju uzburkanije more za Rusiju.
Dok Tramp menja retoričku jednostavnost traga kampanje za oštriju realnost političkog davanja i uzimanja u Vašingtonu, Putin će verovatno videti da mnoga od njegovih ranijih obećanja nestaju.
Što je još gore, prioriteti koje će Tramp verovatno zadržati uključujući i žestoku borbu protiv Kine i Irana umnogome će zakomplikovati Putinov život.
Ruski predsednik će se takođe setiti prve Trampove administracije i načina na koji su Kongres i državna služba pomogli da se osigura da sankcije kao odgovor na aneksiju Krima 2014. ostanu na snazi, i zapravo su se povećavale tokom Trampovog vremena na funkciji.
Iako bi planiranje unapred i popustljiviji Kongres ovog puta mogli da daju odrešene ruke Beloj kući, Tramp će i dalje verovatno otkriti da malo političkog kapitala može da se dobije iz druženja sa Putinom.
Zaista, možda postoji cena koju treba platiti. Tramp će se, takođe, držati svog imidža, ne samo kao nekog ko sklapa dogovore, već i kao pobednika dogovora, i ako Putin želi američko pristanak u Ukrajini, verovatno će morati da da Trampu nešto zauzvrat.
Ali Putin nema mnogo toga da ponudi.
Bajdenova administracija je već izborila oslobađanje američkih talaca visokog profila u Rusiji, i dok bi odricanje od tvrdnji o dominaciji na postsovjetskom prostoru moglo da donese Trampu lepu retoričku pobedu, Putinu će biti mrsko da jede skromnu pitu u očima javnosti.
Da stvar bude još gora, jedina stvar koju će Tramp verovatno želeti – rusku saradnju ili barem uzdržavanje na svom širem geopolitičkom planu – jeste ono što Putin najviše ne može da pruži.
Tramp je bio jasan da ključne protivnike Amerike vidi kao Kinu i Iran, a ne Rusiju, a deo razloga za povlačenje iz američkih evropskih zapleta i obaveza je da se dozvoli jasniji fokus na Indo-Pacifik i Bliski istok.
Ako bilo ko u Trampovom spoljnopolitičkom timu gaji viziju velikog saveza sa Moskvom protiv Pekinga i Teherana, prepušta se opasnoj fantaziji.
Kombinacijom vojne i ekonomske pomoći, i Kina i Iran su naporno radili kako bi pomogli da se ruski ratni napori održe videći to kao priliku da oslabe SAD i nanesu štetu zapadnoj solidarnosti, a dajući Pekingu i Teheranu slobodnije ruke.
Koliko god ova podrška bila interesantna, ona je bila ključna za sposobnost Rusije da nastavi svoj rat i održi svoju ekonomiju na površini, a očekuje se da će Moskva biti zahvalna.
Kada Tramp počne da udara Peking i Teheran, onda će Putin biti obavezan da pokaže solidarnost sa svojim autoritarnim saveznicima.
Ako sedne skrštenih ruku, neizbežno bi izazvao gnev Si Đinpinga i Alija Hamneija.
Na kraju, cena koju je Rusija prinuđena da plati da bi podržala Iran i Kinu mogla bi daleko nadmašiti cenu koju su Iran i Kina spremne da plate da podrže Rusiju, realnost koju Putin verovatno razume, ali malo toga može da izbegne.
Krediti se, uostalom, najčešće otplaćuju uz kamatu.
Trampov pristup geopolitici će verovatno pomeriti ravnotežu u najvažnijim odnosima Moskve, pretvarajući Putina od primaoca u pomoćnika Kini i Iranu.
Odnos Tramp-Putin bi se zbog toga brzo pogoršao, i umesto pokretača dosadašnjeg sukoba sa Zapadom, Putin bi se našao kao talac mnogo veće konfrontacije između velikih sila.
Ako Putinu treba saosećanje, malo je verovatno da će ga naći čak ni u Trampovom Vašingtonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
