Semafor napunio 150 godina

Na visini od oko šest metara stajao je nad raskrsnicom ispred Vestministerske palate, prenosi RTS navode NBC News.

Sa više od 1.000 pogibja na londonskim putevima, nadležni su morali nešto da urade kako bi doveli u red prestoničke saobraćajnice. Železnički inženjer Džon Pik Najt znao je rešenje.

Imajući u vidu pronalazačevo zvanje, ne iznenađuje činjenica da je prvi semafor neodoljivo podsećao na železničku signalizaciju, a imao je i pokretne ruke, koje je ručno pomoću poluga kontrolisao policajac. Za noćni režim tu su bile crvene i zelene gasne lampe, prenosi RTS.

Ipak, napori londonskih vlasti da poprave bezbednost u saobraćaju bili su prilično kontroverzni.

„Direktna kontrola kretanja, ‘stani, kreni’, nije se baš dopala viktorijanskom liberalnom društvu“, kaže za En-Bi-Si njuz Dejvid Runi sa Univerziteta u Londonu.

U to vreme, London je vapio za kontrolom saobraćajnica. Populacija grada „eksplodirala“ je sa tri miliona 1861. na sedam 1910. godine.

Ipak, „karijera“ prvog semafora bila je kratka. Posle samo mesec dana rada, curenje gasa izazvalo je seriju eksplozija u kojima je policajac pretrpeo ozbiljne povrede.

Od tada, London je čekao više od pola veka na električne semafore, koji su sredinom 1920-ih godina došli iz SAD i počeli da se postavljaju na brojnim saobrajnicama u gradu.

Moderni električni semafori su američki izum, a prvi, sa crvenim i zelenim svetlima je postavljen 1912. u Solt Lejk Sitiju.

Osmislio ga je policajac Lester Vajer, piše RTS. U istom gradu, pet godina kasnije, počeo je sa radom i prvi umreženi sistem semafora, kojim se upravljalo sa jednog mesta i regulisao je saobraćaj na šest raskrsnica. Automatska kontrola umreženih raskrsnica je uvedena marta 1922. u Hjustonu u Teksasu. Prvi semafor koji je regulisao saobraćaj u sva četiri smera na raskrsnici, i sa tri boje, napravljen je 1920. godine u Detroitu.

Prvi semafor u Srbiji