„Senegal na ivici nakon što su poslanici neočekivano odložili izbore“: Neredi na ulicama, privedena dva opozionicara

Razlog tome jeste što su zakonodavci usvojili sporni zakon o produženju mandata predsednika Meki Salu i odlaganju izbora nakon što je on otkazao planirane izbore.

U sali je vladala uzavrela atmosfera, a neke opozicione poslanike policija, obučena u opremu za nerede, je udaljila pre glasanja nakon što su pokušali da blokiraju postupak.

Kalifa Sal, vodeći protivnik i bivši gradonačelnik Dakara, koji nije u srodstvu sa predsednikom, nazvao je odlaganje „ustavnim udarom“ i pozvao ljude da protestuju protiv toga. Njegova politička koalicija je obećala da će ići na sud.

Tierno Alasan Sal, drugi kandidat, takođe nije u srodstvu, nazvao je to „veleizdajom“ i pozvao svoje pristalice da se okupe ispred Narodne skupštine da protestuju i „podsete poslanike da stanu na pravu stranu istorije“.

Za usvajanje predloga bila je potrebna podrška tri petine odnosno 99 od 165 poslanika. Vladajuća koalicija Beno Bok Jakar, čiji je deo Alijansa za Republiku predsednika Salla, ima neznatnu većinu u parlamentu.

Za predlog je na kraju glasalo 105 poslanika. Prvobitno je predloženo odlaganje od šest meseci, ali je amandmanom u poslednjem trenutku produženo na 10 meseci, odnosno 15. decembra.

Sal je ponovio da ne planira da se ponovo kandiduje. Ali njegovi kritičari ga optužuju da pokušava da prigrabi vlast ili da nepravedno utiče na onoga ko ga nasledi.

Pošto je neočekivano najavljeno odlaganje izbora demonstranti su počeli da se skupljaju u centru Dakara.

Senegal se dugo smatrao jednom od najstabilnijih demokratija u zapadnoj Africi. To je jedina država u zapadnoj Africi koja nikada nije iskusila vojni udar. Imala je tri uglavnom mirne primopredaje vlasti i nikada nije odložila predsedničke izbore.

Do sada.

Senegalske trupe su 2017. predvodile zapadnoafričku misiju poslatu u susednu Gambiju da proteraju dugogodišnjeg vladara Jahju Džamea nakon što je odbio da prihvati da je izgubio izbore.

A u regionu opterećenom državnim udarima, predsednik Sal je bio ključni akter u nastojanju Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (Ecovas) da primora vojne vođe da sprovedu izbore i predaju vlast civilima.

Ali demokratski akreditivi Senegala sada vise o koncu, a ustavna kriza se nazire. Zemlja se suočava sa kritičnim testom svog izbornog integriteta i nezavisnosti pravosuđa, kažu analitičari.

Tenzije rastu više od dve godine nakon, kako je tvrdila opozicija, namernog pokušaja da isključi opozicione kandaidate sa izbora tako što će njihovi biti optuženi za zločine koje nisu počinili. Jedna velika opoziciona partija je čak bila zabranjena.

Vlasti su negirale da koriste pravni sistem za političku korist, a predsednik Sal je rekao da pokušava da smiri stvari odlaganjem glasanja, ali izgleda da to do sada nije uspelo.

„Odluka je bacila Senegal u nepoznate vode ustavne krize“, kaže za BBC Mukahid Durmaz, viši analitičar obaveštajne kompanije za zapadnu Afriku Verisk Maplecroft.

„Ustav zahteva da se izbori organizuju najmanje 30 dana pre isteka mandata sadašnjeg predsednika. Salov mandat ističe 2. aprila. A dekret o detaljima izbornog kalendara mora biti objavljen 80 dana pre održavanja glasanja. Čak i ako on imenuje prelaznog predsednika posle 2. aprila, zakonitost će biti sporna“.

Vlasti su u ponedeljak ograničile pristup mobilnom internetu kako bi sprečile da se, kako su nazvali, „poruke mržnje“ šire na mreži i predstavljaju pretnju javnom redu – drugim rečima kako bi otežale organizovanje demonstranata.

Opozicija je osudila gašenje signala privatnog televizijskog kanala Valf TV zbog „podsticanja na nasilje“ jer je izveštavao o demonstracijama.

Dvojica opozicionih političara, uključujući bivšu premijerku Aminatu Ture, nekada blisku saveznicu predsednika Sala, a sada jednu od njegovih najcvećih kritičara, su nakratko pritvoreni nakon protesta.

Kritičari strahuju da bi ovo suzbijanje moglo da gurne zemlju u dalja politička previranja koja bi, u nastavku, mogla biti opasna za ceo region zapadne Afrike.

Stepen demokratije u Senegalu naglo je opao pod Salom.

Anketa Afrobarometar je 2013. godine otkrila da je nakon što je Sal preuzeo dužnost, više od dve trećine Senegalaca bilo prilično ili veoma zadovoljno demokratijom. Do 2022. manje od polovine je bilo.

Međutim, Durmaz kaže da ne predviđa mogućnost vojnog udara jer Senegal ima „raznovrsnu paletu političkih partija, snažno civilno društvo i uticajne verske vođe koji se umeću da posreduju u političkim sporovima između političara“.

Ecovas i Afrička unija pozvali su na dijalog. Francuska, SAD i EU pozvale su na izbore što je pre moguće.