Senka karcinoma nad preživelima iz napada 11. septembra

Danas je jedna od nekoliko hiljada obolelih od raka zbog izloženosti otrovnim česticama nakon katastrofe, prenosi Al Jazeera.

Nakon terorističkih napada Febrije, profesionalna sindikalka, rodila je troje dece, a 2016. godine dijagnostikovan joj je rak koji je metastazirao. Toksični otpad i oblak pepela kojem je bila izložena na dan katastrofe jedino je logično objašnjenje za njenu bolest.

Ričard Farer danas 37-godišnjak i odnedavno otac deteta radio je na Menhetnu od 2001. do 2003. Pre 18 meseci dijagnostikovan mu je je agresivan rak debelog creva, koji očigledno pogađa mnogo starije muškarce, a sam Farer nije za oboljenje imao nikakvih predispozicija.

Toksični oblak nad Menhetnom

Osim 3.000 osoba stradalih u samom napadu i više od 6.000 ranjenih pri urušavanju tornjeva STC-a, grad Njujork ne prestaje da broji novoobolele od karcinoma i drugih teških bolesti, većinom pluća, a što je povezano s toksičnim oblakom koji je sedmicama lebdeo nad južnim delom Menhetna.

Prve žrtve bile su desetine hiljada vatrogasaca i volontera koji su raščišćavali ruševine STC-a. Studija objavljena u naučnom magazinu 2011. pokazala da je da je kod tih osoba povećan rizik oboljenja od raka.

Zdravstveni program STC-a, savezni program za osobe koje su preživele terorističke napade 11. septembra, u registru ima 10.000 obolelih od raka.

Žaklin Febrije i Ričard Farer samo su deo „običnih“ ljudi koji su radili ili stanovali u južnom delu Menhetna u vreme katastrofe i ta kategorija neprestano raste.

Krajem 2019. više od 21.000 oboljelih bilo je uvršteno u program STC-a, dva puta više nego u junu 2016.

Odšteta za žrtve

Među njima je gotovo 4.000 obolelih od raka, s tim da su najčešći rak prostate, dojke ili kože.

Iako je „nemoguće za svakog pojedinca utvrditi tačan uzrok (raka) jer nijedan krvni test neće pokazati ‘žig STC-a’“, ipak nekoliko studija potvrđuje da je „procenat obolelih od raka narastao između 10 i 30 odsto kod osoba koje su bile izložene česticama“ na dan katastrofe, kaže Dejvid Prezant, glavni lekar njujorških vatrogasaca.

Procentat bi trebalo da raste u budućnosti s obzirom na to da će ti ljudi stariti i s obzirom na prirodu pojedinih oblika karcinoma kakvi su rak pluća ili mezoteliom koji se razvijaju od 20 do 30 godina, kaže Prezant.

U tom kontekstu američki predsednik Donald Trump ratifikovao je u julu zakon kojim se s 2020. na 2090. pomera krajnji rok za podnošenje zahteva za odštetu iz posebnog saveznog fonda za obeštećenje.

Fond će se trajno popunjavati nakon što se potroši početnih 7,3 milijardi dolara, rečeno je.

Prosečna odšteta kreće se u rasponu od 240.000 dolara po oboleloj osobi do 682.000 dolara za porodicu preminule osobe.

Pošto je nekoliko puta pomerao granični datum za fond, američki Kongres je na kraju priznao da je potrebno pokriti troškove za „osobu koja je bila beba u vreme terorističkih napada pa sve do kraja njenog života“, objasnio je advokat Metju Bajone, koji zastupa obolele Febrije i Farera u postupcima koje su pokrenuli za dobijanje odštete.

‘Građevinski materijal izgarao 99 dana’

„Nikada nije bilo napada koji bi se mogao uporediti s 11. septembrom“, ističe Bajone.

„Niko nije mogao predvideti šta će se dogoditi s milijardama tona građevinskog materijala koji je izgarao 99 dana“, što je u vazduh otpustilo neviđene količine hemijskih proizvoda, među njima dioksina, azbesta i drugih kancerogenih čestica.

Tek će se otkriti sve posledice tragedije po zdravlje ljudi, no u međuvremenu Žaklin Febrije i Ričard Farer žale što grad Njujork nije učinio više odmah nakon napada da zaštiti stanovnike te četvrti.

„Mogli su uložiti napore da spreče izloženost zdravih odraslih ljudi (onečišćenju) i sprečiti ulazak u zonu katastrofe“, kaže Farer.

„Prioritet im je bio ‘da se grad što pre vrati u normalu’, pa je tako njujorška berza otvorena za samo nekoliko dana, no nikada nam nisu rekli da bi se nešto moglo dogoditi“, žali se Febrije.