Šest godina posle referenduma Bregzit još uvek deli Britance

BBC je svojevremeno primetio da je Bregzit podelio ljude vatrenije nego bilo šta još od kratkog engleskog građanskog rata u 17. veku.

Izlaznost na referendumu 23. juna 2016. bila je veća od 70 odsto, a tesna većina od 51.9 odsto glasova prema 48,1 odlučila se za odlazak. Rezultat je bio iznenađujuć pošto se i tadašnja konzervativna vlada koju je predvodio Dejvid Kameron zalagala za ostanak.

Aktuelni premijer Boris Džonson, uz već skoro zaboravljenog Najdžel Faranža bio je među glavnim zagovornicima izlaska.

Anketa koju je prošle godine sproveo Nacionalni centar za javno istraživanje (NatCen) pokazuje da bi 82 odsto ljudi ponovo glasalo potpuno isto i da zemlja ostaje ravnomerno podeljena oko toga da li je izlazak iz EU bio dobar ili pogrešan potez.

Ukoliko bi bio održan referendum o ponovnom ulasku u EU, ankete takođe pokazuju da bi rezultat bio jednako tesan kao 2016.

Nakon referenduma, usledila je duga i mučna “brakorazvodna” parnica Londona i Brisela.

Dogovor koji se zvanično zove Trgovinski i kooperacioni sporazum sa Velikom Britanijom, stupio je na snagu januara 2021. Problemi u međusobnim odnosima i dalje postoje.

Britanija je krivila Francusko za probleme oko ribolova i dolaska izbeglica preko Lamanša. Najozbiljije je ipak pitanje Protokola o Severnoj Irskoj kojim je ovaj deo UK, kako ne bi došlo do “tvrde granice” na irskom ostrvu, ostalo deo carinske inije sa EU.

London najavljuje moguće jednostrane promene, što Brisel smatra za kršenje međunarodnog prava i najavljuje mogući pravni spor.

Bregzit je temeljno promenio položaj Velike Britanije, politički i ekonomski. Kako je Bregzit uticao na britansku privredu nije lako odgovoriti, pošto su ubrzo usledile krize zbog pandemije kovida i ruskog napada na Ukrajinu.

EU je još uvek najveći trgovinski partner Velike Britanije, ali je, prema podacima britanske vlade trgovina sa EU opala za 23 odsto. Stručnjaci birmingenskog univerziteta izračunali su da je Bregzit od 2016. do 2021.godine smanjio izvoz britanskih usluga u EU za 128 milijardi evra.

Pristalice Bregzita su, na svom zvaničnom sajtu tvrdile su da će UK ako izađe iz EU nedeljno uštedeti 350 miliona funti (450 miliona evra). Ta sredstva bi navodno ulagali u zdravstveni i obrazovni sistem. To se očigledno nije ostvarilo.

“Napuštanje EU nije bila katastrofa od koje su se neki plašili, ali je dovelo do značajnog ekonomskog poremećaja i to je dovelo do gubitka proizvodnje”, piše Hamiš Mekre za Indipendant.

Istraživanje Fondacije Rezolušn koje prenosi Gardijen pokazuje da izlazak iz EU podstiče veće uvozne troškove i košta britanske radnike skoro 500 funti godišnje.

U izveštaju šest godina nakon referenduma, istraživači su zaključili da Bregzit šteti konkurentnosti britanskog izvoza na svetskoj sceni baš kao što su kompanije prinuđene da se bave posledicama pandemije koronavirusa i ruskog rata u Ukrajini, što je inflaciju pogurao na istorijski nivo.

„Očekuje se da će manje otvorena Velika Britanija biti siromašnija i manje produktivna“, navodi se u izveštaju.

Bivši konzervativni kancelar Ken Klark rekao je da je Britanija u najtežoj ekonomskoj krizi od 1979. godine, rekavši za BBC da je recesija skoro neizbežna.

„Mislim da ćemo skoro sigurno ući u recesiju u narednih nekoliko godina“, rekao je on. Inflacija trenutno oko devet odsto, a Banka Engleske očekuje 11 odsto do oktobra. Za Britaniju je to neobično velika cifra.

Podeljeno Kraljevstvo

Kraljevstvo se podelilo na referendumu. Engleska je glasala za Bregzit, sa 53,4 odsto naprema 46,6 odsto. Vels je takođe glasao za Bregzit, sa 52,5 odsto prema 47,5 odsto.

Škotska i Severna Irska podržale su ostanak u EU. Škotska je podržala ostanak sa 62 prema 38 odsto glasova, dok je njih 55,8 odsto u Severnoj Irskoj glasalo za ostanak, prema 44,2 odsto za odlazak.

Škotska premijerka Nikola Stardžen nedavno je pokrenula kampanju za drugi referendum o nezavisnosti, tvrdeći da bi Škotskoj bilo ekonomski bolje izvan UK, navodeći i Bregzit kao jedan od razloga. Na prethodnom referendumu 2014. većina od 55 odsto građana Škotske glasalo je za ostanak u UK.