Šest meseci Đorđe Meloni: Kulturni ratovi i izbegavanje sporova s EU

U šest meseci otkako je došla na čelo najdesnije italijanske vlade od Drugog svetskog rata, Meloni oštro govori kad je reč o unutrašnjim pitanjima, dok na međunarodnom planu ne izaziva komešanje, ukazuje Agencija Frans pres.

Njena stranka Braća Italije, koja ima korene u posleratnom fašističkom pokretu, izazvala je šok širom Evropske unije kada je pobedila na septembarskim izborima, posle čega je u oktobru postala premijerka predvodeći koaliciju koju čine antiimigrantska Liga Matea Salvinija i desna Forca Italia Silvija Berluskonija.

Nova vlada je u roku od nekoliko nedelja uvela zakone za borbu protiv masovnih migracija i, posle obećanja da će štititi tradicionalne porodične vrednosti, onemogućila lokalnim vlastima da registruju decu istopolnih parova.

Samoproglašena „hrišćanska majka“ je ublažila nekadašnju zapaljivu retoriku i nastojala da projektuje stabilnost na svetskoj sceni, uključujući iskazivanje snažne podrške Ukrajini posle ruske invazije, ističe AFP. Iako su Braća Italije svojevremeno zagovarala izlazak iz evrozone, Meloni je pazila da izbegne sporove s EU.

Ona je svesna potrebe za ekonomskim kredibilitetom i uprkos tome što je podelila milijarde evra kako bi pomogla Italijanima da izađu na kraj s rastom inflacijom i potezima za smanjenje poreza, obavezala se da će smanjiti kolosalan dug i deficit Italije.

Italija bi trebalo da dobije skoro 200 milijardi evra iz fonda EU za oporavak posle pandemije do 2026, u zamenu za strukturne reforme. Poslednja rata koja je trebalo da stigne u martu je odložena radi daljih razgovora s Briselom, ali Meloni insistira da nema razloga za zabrinutost.

Zasada je podrška koju uživa u Italiji stabilna – poslednja istraživanja pokazuju da Braća Italije imaju 28,6 odsto podrške birača, što je iznad 26 odsto koliko je ta partija osvojila u septembru.

Desničarska vlada premijerke Meloni gura zakone koji obećavaju promovisanje nacionalnog identiteta, odbranu tradicionalne porodice, zaštitu kulturnog nasleđa i onemogućavanje dolaska migranata, navodi Rojters, ističući da su počeli italijanski kulturni ratovi.

Kritičari, međutim, kažu da su ti zakoni usmereni na prikrivanje činjenice da se koalicija muči da napreduje u važnijim oblastima, kao što je korišćenje fondova EU za oporavak posle pandemije. Prošlog meseca Brisel je zamrznuo tranšu od 19 milijardi evra postpandemijske pomoći, tražeći pojašnjenje o naporima Rima u ispunjavanju dogovorenih ciljeve koji su potrebni za dobijanje novca.

Kada je Meloni osvojila vlast prošle godine, u Evropi je postojala zabrinutost zbog njenih postfašističkih korena, sa strahom da će slediti autoritarni put njenog političkog prijatelja, mađarskog premijera Viktora Orbana.

Ipak, ona je izbegavala oštru konfrontaciju kod kuće i sukobe s Briselom, koji je bio redovna meta njene vatrene retorike prethodnih godina. Ali nije odustala od izbornih obećanja da će biti tvrda po pitanju migracija dok ističe značaj tradicionalnih porodičnih vrednosti, premda Italija već zaostaje za većinom zapadne Evrope u pogledu LBGT prava.

Posle šest meseci, projekat normalizacije italijanske liderke uznemirujuće je uspešan, mada njena vlada ostaje pretnja po osnovne evropske vrednosti, ocenjuje levo orijentisani Gardijan u uredničkom komentaru.

U stranim medijima nepovoljni tekstovi o Meloni su uglavnom nestali, uključujući i u liberalnim medijima. Na domaćem planu, ona kao i njena stranka u anketama imaju veću podršku nego što su dobili na izborima.

Tome su, kako navodi britanski list, doprineli nova ekonomska i geopolitička vremena, ali i politička pronicljivost Meloni. Njena vlada u nastojanju da pristupi sredstvima iz Brisela za oporavak od pandemije, vodi ortodoksnu fiskalnu politiku, dok je evroskeptična retorika snažno obuzdana, pri čemu je takođe impresionirala NATO saveznike svojom glasnom i snažnom podrškom Ukrajini.

Meloni je za kratko vreme ostvarila uticaj i ugled koji su uvek izmicali liderki francuske krajnje desnice Marin Le Pen. Ipak, postoje jasni znaci da njena vlada pokazuje svoje prave autoritarne boje. Svojom retorikom i pristupom vlada Meloni ima više zajedničkog s neliberalnim nativizmom Viktora Orbana, kojeg je Meloni energično podržavala u njegovim bitkama s Briselom, nego s mejnstrim evropskim vrednostima.

Traumatični povratak rata na evropsko tlo, omogućili su Meloni da igra ulogu čvrstog i lojalnog evropskog saveznika, što je doprinelo detoksikaciji njene reputacije. Ipak, zaključuje Gardijan, uskogrudi nacionalizam i netolerancija koji su podstakli politički uspon Meloni i dalje su pretnja osnovnim evropskim idealima.