Rat u Gazi nakon šest meseci: Šta su sada problemi?

Posrednici su pokušavali da organizuju prvo produženo primirje u ratu kako bi dostavili pomoć da se nahrani 2,3 miliona Palestinaca i obezbede oslobađanje nekih od izraelskih talaca koje još uvek drži Hamas.

Šta se dogodilo u Gazi?

Izraelski kopneni napad je počeo u severnom delu Gaze, a stotinama hiljada stanovnika naređeno je da se evakuišu i pobegnu na jug. Posle jednonedeljnog prekida vatre krajem novembra, izraelske snage su se usmerile na jug, ponovo naređujući ljudima da beže.

Od februara, izraelske snage patrolirale su skoro celom Gazom, osim male oblasti u centru i grada Rafe na jugu, gde se sada nalazi više od polovine stanovništva Gaze.

Zdravstvene vlasti u Gazi kažu da je potvrđeno da je ubijeno oko 33.000 Palestinaca, od kojih su oko 40 odsto deca, dok još hiljade tela izgubljenih pod ruševinama nije pronađeno.

Više od 70.000 je ranjeno, što znači da je oko pet odsto stanovništva ubijeno ili povređeno, ne računajući smrti od gladi, nehigijenskih uslova i kolapsa zdravstvene zaštite.

Izrael kaže da je ubio više od 13.000 boraca Hamasa i krivi militante za štetu civilima jer su među njima delovali, uključujući i mrežu podzemnih bunkera i tunela. Hamas poriče da njegovi borci deluju među civilima.

Da li pomoć može stići do Gaze?

Na početku rata Izrael je uveo potpunu blokadu. Postepeno je dozvolila pomoć, prvo kroz pešački kontrolni punkt iz Egipta, a zatim i kroz obližnji putni kontrolni punkt iz samog Izraela.

Izrael kaže da ne nameće ograničenja za hranu i humanitarne zalihe, ali agencije za pomoć i zemlje donatori kažu da glomazne izraelske inspekcije znače da se pošiljke mogu zadržati nedeljama, a da samo delić od 500 kamiona dnevno na koje se Gaza nekada oslanjala može da prođe.

Zalihe koje se ukrštaju teško se distribuiraju ili transportuju zbog bezakonja sa demontiranim civilnim vlastima.

Izrael kaže da sada otvara dodatne kopnene kontrolne punktove i dozvoljava ispuštanje iz vazduha i isporuke morem. Ali Gaza nema odgovarajuću morsku luku, a humanitarne agencije kažu da su vazdušne kapi male veličine i opasne. Ovo još uvek nije kopneni put u severnu Gazu gde su uslovi najgori.

Da li je već nastupila glad u Gazi?

Skoro. Glad ima tri stadijuma – ozbiljnu nestašicu hrane, što dovodi do sveobuhvatne pothranjenosti i na kraju masovne smrti od gladi i bolesti. Globalni posmatrač gladi prema Integrisanoj klasifikaciji faze bezbednosti hrane (IPC) kaže da je Gaza već premašila prva dva kriterijuma – nedostatak hrane i neuhranjenost – i da će masovna smrt početi „uskoro“ ukoliko ne usledi hitna dostava pomoći. Projekcija je do maja.

IPC je mesecima govorio da Gaza doživljava najveću nesigurnost hrane koju je ikada video. U martovskom izveštaju navodi se da 100 odsto stanovnika Gaze doživljava ozbiljnu nestašicu hrane, a za polovinu stanovništva – što je daleko iznad stope od 20 odsto povezanih sa glađu – ovo je dostiglo najviši nivo, kategoriju 5 ili „katastrofu“.

U južnoj Gazi, gde rade novinari Rojtersa, neki stanovnici su pribegli da hrane svoju decu kuvanim lišćem. Rojters je video da se izvestan broj dece leči od akutne pothranjenosti u bolnici u Rafi, dok se navodi da su uslovi daleko gori na severu.

Izrael kaže da je metodologija IPC izveštaja pogrešna i tvrdi da u Gazi nema nedostatka hrane. Za svaku glad krive operacije humanitarnih agencija i militante za koje kaže da gomilaju hranu.

Pored gladi, agencije za pomoć brinu o nedostatku zdravstvene zaštite i sanitarnih uslova. Na severu nema više potpuno funkcionalnih bolnica, a na jugu samo nekoliko.

Izrael je više puta vršio racije i opsedao bolnice, govoreći da ih borci Hamasa koriste kao baze, što medicinsko osoblje poriče. Prenaseljenost podstiče širenje bolesti, a mnogi ljudi imaju malo ili nimalo pristupa sanitarnom toaletu ili mestu za pranje.

Da li će Izrael napasti Rafu?

S obzirom da je polovina stanovnika Gaze sada nagurana u Rafu, stanovnici kažu da više nema gde da pobegnu. Izrael kaže da se tamo skrivaju glavne oružane jedinice i komandanti Hamasa i da je potreban kopneni napad da bi se oni porazili.

Vašington je planirani napad nazvao greškom i kaže da bi Izrael trebalo da gađa militante taktikom koja bi nanela manje štete civilima. Ujedinjene nacije kažu da bi napad na Rafu izazvao humanitarnu katastrofu. Mnogi Palestinci kažu da se plaše da je krajnji cilj Izraela da ih protera iz Gaze u Egipat, što Izrael poriče.

Šta je sa primirjem?

Od jedinog ratnog prekida vatre do sada krajem novembra, kada je Hamas oslobodio oko polovine svojih talaca, strane su vodile razgovore o daljem primirju uz posredovanje Katara i Egipta.

Obe strane su predložile novi prekid vatre od oko 40 dana, uključujući oslobađanje oko 40 talaca u zamenu za stotine palestinskih zatočenika. Oboje je odbacilo predloge drugog, ali posrednici kažu da su razgovori i dalje produktivni.

Izrael kaže da će razgovarati samo o privremenoj pauzi u borbama i da neće okončati rat dok Hamas ne bude uništen. Hamas kaže da neće osloboditi svoje taoce bez sporazuma koji predviđa prekid rata i povlačenje Izraela.

Nasilje i na Zapadnoj obali

Rat je bio praćen porastom nasilja u nekoliko drugih žarišta na Bliskom istoku, uglavnom uključujući naoružane grupe koje su, poput Hamasa, saveznici Irana.

Na severnoj granici Izraela razmenjivao je redovnu vatru sa Hezbolahom, teško naoružanom grupom koju podržava Iran, primoravajući na evakuaciju desetina hiljada ljudi iz sela sa obe strane.

Na Zapadnoj obali, gde međunarodno podržana Palestinska uprava sprovodi ograničenu samoupravu pod izraelskom vojnom okupacijom, stotine ljudi je ubijeno u najgorem nasilju u proteklim decenijama.

Izrael je u Siriji više puta gađao sumnjive baze iranskih vojnih savetnika u vazdušnim udarima. U Iraku, Sjedinjene Države su se osvetile grupama milicija koje podržava Iran nakon udara na američke baze, koji su od tada utihnuli.

U Jemenu, iranski pokret Huti koji kontroliše prestonicu napao je brodarstvo u Crvenom moru. Britanija i Sjedinjene Države su uzvratile vazdušnim udarima.

Odnos Izraela i Vašingtona

Kako se rat nastavlja, on je doneo sve veće trvenje između Izraela i Sjedinjenih Država, bez presedana u 75-godišnjoj istoriji njihovog bliskog saveza.

Američki predsednik Džo Bajden snažno je podržao pravo Izraela da se brani od Hamasa nakon napada 7. oktobra, ali je u govoru u Tel Avivu takođe pozvao Izraelce da ne budu preplavljeni besom.

Od tada su on i drugi zvaničnici administracije pojačali pozive Izraelu da učini više da zaštiti civile i omogući pomoć.

Vašington kaže da je njegov cilj širi mirovni sporazum za normalizaciju odnosa između arapskih država i Izraela, koji zahteva izglede za eventualnu palestinsku državu, centralnu tačku američke politike decenijama koju je Netanijahu odbacivao.

Vašington je više puta blokirao rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se zahteva prekid vatre.  Sjedinjene Države su nastavile da snabdevaju Izrael oružjem i municijom.