Šest opcija različitih posledica: Šta će sada učiniti Putin?

Šef Kremlja tek treba da javno komentariše brzi poraz svojih snaga, ali je pod snažnim pritiskom svojih nacionalista da ponovo preuzmu inicijativu.

Prema zapadnim obaveštajnim službama, on ima na raspolaganju nekoliko brzih odgovora i rešenja, ali većina njih uključuje i domaće i šire geopolitičke rizike.

1. Stabilizacija redova i demonstracija sile

Sudeći po iskustvu Putinovog ponašanja u Čečeniji, gde je pre skoro 20 godina prvi put naišao na teže naoružanog neprijatelja, Putin bi najviše voleo da sukob eskalira demonstracijom mnogo jače sile. Pitanje je, međutim, dokle je to sada moguće i da li ruske trupe imaju snage za kontraofanzivu.

Regrutacija im ne ide baš najbolje, a redovi dobrovoljaca su sve tanji i tanji, uprkos sve obećavajućim obećanjima. Ako želi da pojača dobrovoljce, mora da ispoštuje zahteve svog čečenskog pomoćnika Ramzana Kadirova, koji mu nudi pojačanje, ali to može uključiti smenu ministra vojnog Sergeja Šojgua, čijeg šefa Kadirov već neko vreme želi. Naravno, ne za Rusiju, već za sebe, da od ‘Tik-tok ratnika’ postane ključna ratna figura.

2. Opšta mobilizacija

Ako želi da krene u opšti napad, Putin mora da izvrši opštu mobilizaciju, ali to je za njega veoma nepopularan potez na unutrašnjem planu. Pogotovo u vreme kada su sve glasniji kritičari njegovog rukovodstva, uprkos svim despotskim merama i poludiktaturi.

Ruske rezerve broje oko 2 miliona ljudi koji su služili vojsku u poslednjih pet godina, ali njihovo slanje u rat i dalje zahteva dosta vremena da se obuče i rasporede.

Opšta mobilizacija bi pozitivno odjeknula među nacionalističkim jastrebovima, ali u urbanim centrima malo je regruta spremnih za Ukrajinu, posebno ako se tamošnja „specijalna operacija“ pretvori u opšti rat. Opšta mobilizacija i opšti rat, pored toga, značili bi jasne znake da je Rusija u poslednjih 7 meseci kobno popušila u Ukrajini.

3. Oslanjanje na Staljinovog saveznika Zimu

Više ruskih izvora bliskih Putinovom mišljenju reklo je Rojtersu još prošlog meseca da se nada da će rastuće cene energenata i nestašice ove zime ubediti Evropu da kupi Ukrajinu u primirje.

Ne zna se šta Putin razmišlja posle ukrajinskih pobeda na istoku, ali se pretpostavlja da i dalje računa pre svega na hronični nemački strah od zime i nestašice gasa, piše Slobodna Dalmacija.

4. Osveta civilnoj infrastrukturi

Posle neuspeha na severoistoku Ukrajine, Rusija je već više puta gađala ukrajinsku energetsku infrastrukturu raketama. To je izazvalo privremene nestanke struje u Harkovu i susednim regionima Poltava i Sumi. Na meti su bili i vodovod i komunikacije.

Taj potez pozdravili su neki ruski nacionalisti koji bi želeli da Moskva koristi krstareće rakete da trajno onesposobi infrastrukturu Ukrajine. Isti krugovi su takođe dugo pozivali Moskvu da udari, kako ih zovu, centre „donošenja odluka“ u Kijevu, što je malo verovatno bez masovnih civilnih žrtava i značajne kolateralne štete.

5. Mirovni sporazum

Kremlj kaže da će Kijevu diktirati uslove bilo kakvog mirovnog sporazuma kada za to dođe vreme, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da će upotrebiti svu silu da oslobodi svoju zemlju, uključujući Krim. Krim, pak, Putin smatra zauvek naseljenim.

Odricanje od osvojene teritorije na istoku Ukrajine u samoproglašenoj Narodnoj Republici Donjeck ili Narodnoj Republici Lugansk za Moskvu sada izgleda politički nemoguće jer ih je formalno priznala kao paradržave.

Tamo očigledno više nema prostora za mir, ali nema mnogo ni u južnoj Ukrajini, gde Rusija delimično kontroliše tri regiona. Južni region oko Hersona nalazi se severno od anektiranog Krima i leži na kanalu koji snabdeva crnomorsko poluostrvo vodom. Herson i region oko Zaporožja bi na kraju mogli da ponude Rusiji kopneni koridor preko kojeg bi se Krim mogao snabdevati, što bi Moskva mogla da predstavi kao veliki ratni profit.

6. Nuklearna opcija

Zvaničnici ruske vlade do sada su odbacili strahove Zapada da će Moskva upotrebiti taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, ali to i dalje zabrinjava mnoge.

Pored masovnih žrtava, takav potez bi mogao da pokrene opasnu spiralu i formalno uvuče zapadne zemlje u direktan rat sa Rusijom, a svet u Treći svetski rat. Iako je opšte mišljenje da Putin i njegovo okruženje nisu samoubilački i da su svesni da se to ne bi dogodilo bez američkog odgovora, ne mogu se isključiti ni potpuno iracionalni potezi nekontrolisanog ruskog predsednika, ako ga sateraju u ćošak.