Šest reformi koje su izazvale "veliki prasak"

U tih sedam decenija druga najmnogoljudija država na svetu, sa oko 1,3 milijarde stanovnika, stvorila je poseban idenitet u globalnoj zajednici. Zemlja obdarena bogatim kulurnim nasleđem očuvala je tradiciju, ali je istovremeno učinila gigantske korake u nauci, tehnologiji, svemirskim istraživanjima i privredi, koja je sa gotovo 9,5 biliona dolara (kada se ukupan bruto domaći proizvod meri paritetom kupovne moći) izrasla u treću najveću u svetu. Odkako je inaugurisan u maju 2014, premijer Narendra Modi iz nacionalističke hindu Bartija DŽanata partije (BJP) ambiciozno spovodi reforme u nastojanju da dodatno pospeši ekonomski rast. U vladi i među ekonomistima koji je podržavaju, ističu da je za njenog mandata došlo do „velikog praska“. U protekle tri i po godine sprovedeno je šest strukturnih reformi koje menjaju ekonomsku sliku zemlje. Reč je o porezu na robe i usluge (GST), zatim o Zakonu o bankrotu i Zakonu protiv benami vlasništva (imovina koju vlasnik nije kupio na svoje ime). Treba pomenuti i indijski stak (apstraktna baza podataka kojom se informacije tretiraju kao korisno sredstvo). U setu tih mera je i zakonom garantovana autonomija centralne, Rezervne banke Indije (RBI) u određivanju ciljne inflacije, zatim povećano korišćenje JAM trojstva (direktan prenos državnih subvencija korisnicima) i demonetizacija radi iskorenjivanja sistemske korupcije.

Najveću pažnju izazvale su prva, druga i šesta mera. Široko je raprostranjeno mišljenje da su GST i Zakon o insolventnosti i bankrotu rešenja koja će dugoročno pozitivno uticati na indijsku ekonomiju. GST je stupio na snagu 1. jula i sudeći prema procenama analitičra predstavlja izuzetan potez. Ranije su poreske stope na robe određivale vlade 29 indijskih saveznih država, dok je usluge oporezivala centralna vlada u Nju Delhiju. Na tom zakonskom rešenju radilo se duže od jedne decenije, a njegov cilj je harmonizacija iIndijske složene poreske strukture i redistribucija doprinosa kako među saveznim državama, tako među proizvodnim i uslužnim industrijama. Isto važi i za Zakon o bankrotu. U zemlji poput Indije, u kojoj je ubrzavanje procesa poslovanja od izuzetne važnosti, Zakon o bankrotu je bitan. Jedna od kontroverznijih reformi koje se pripisuju Modijevom ekonomskom programu, bila je povlačenje iz opticaja (krajem 2016. godine) starih novčanica od 500 i 100 rupija. Iako je namera demonetizacije bila pospešivanje ustajale ekonomije, neki ekonomisti tvrde da je rezultat tog procesa bio daleko od željenog pošto su povučene novčanice činile gotovo 86 odsto ukupne novčane mase. Reforma tek treba da ostvari željene rezulate pošto je korupcija i dalje veoma raširena. Međutim Nanadan Nilekani, bivši čelnik Inijske jedintvene uprave za identifikaciju (UIDAI, služba za izdavanje biometrijskih ličnih identifikacionih dokumenata), veruje da će demonetizacija dovesti do povećanja digitalizacije finansijskih usluga.

Ima i onih koji tvrde da je demonetizacija negativno uticala na privredu Indije u četvrtom kvartalu fiskalne 2017. s obzirom na to da je ostvaren rast od samo 6,1 odsto. „Uprkos tome Indija ostaje jedna od snažnijih ekonomija u svetu i opravdan je entuzijazam investitora“, ocenio je Kaušik Basu, nekada glavni ekonomski savetnik Vlade Indije. Basu, koji je nedavno otišao sa mesta glavnog ekonomiste Svetske banke u Vašingtonu, očekuje da će se Indija vratiti rastu od osam odsto u sledećih godinu dana jer će benefiti GST početi da se ostvaruju. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, u periodu od 2018. do 2019, biće ostvaren rast BDP-a od 7,7 odsto, posle 7,2 odsto u periodu od 2017. do 2018. godine. Rast indijske privrede podstaknut je povećanjem investicija i otvaranjem zemlje za strane ulagače.

Do ekonomskog buma došlo je početkom devedesetih prošlog veka kada je, osim deregulacije tržišta, ostvaren i veći priliv stranih direktnih investicija a rgistrovano je i smanjenje uvoznih carina i poreza. No, Dejl Jorgensen, profesor na Univerzitetu Harvard, navodi da je najbitnija za povećanje produktivnosti, povoljna demografska slika koja je pomogla Indiji da pretekne Kinu na mestu najbrže rastuće velike ekonomije. Naime, u Indiji je više od polovine stanovništva mlađe od 25 godina, a više od 65 odsto ima manje od 35 godina. Očekuje se da će prosečni stanovnik Indije 2020. imati 29 godina, u poređenju sa 37 u Kini i 48 u Japanu. Uprkos pozitivnim reformskim dostignućima vlade premijera Modija, upućeni smatraju da Indija nastavlja da se suočava sa mnogim izazovima, poput niske stope formiranja kapitala. Na to snažno utiču velike nejednakosti – približno jedan od pet stanovnika Indije živi ispod linije siromaštva, kapacitet za štednju je nizak, pa otuda i vrednost stvorenog kapitala. Sprovođenje zdrave ekonomske politike biće od najvećeg značaja u pomaganju Indije da konsoliduje svoju poziciju najbrže rastuće velike privrede u svetu.

Najbrže rastuća ekonomija

Analitičari Centra za međunarodni razvoj (CID) Univerziteta Harvard procenjuju da će do 2025. godine Indija i Uganda, sa stopom rasta od 7,7 odsto, biti na vrhu liste najbrže rastućih ekonomija. Oni ističu da je Indija ostvarila značajan pomak u diversifikaciji svoje izvozne baze uključujući kompleksnije sektore, poput hemijskog, automobilskog, ili elektronike. Projekcije CID su optimistične i kad je reč o novim razvojnim čvorištima u Istočnoj Africi i delovima Jugoistočne Azije. „Velike naftne ekonomije padaju u zamke zbog oslanjanja na jedan izvor. Indija, Indonezija i Vijetnam su akumulirali nove sposobnosti koje dopuštaju raznovrsniju i kompleksniju proizvodnju i ukazuju na brži rast u narednim godinama“, ocenjuje Rikardo Hausman, direktor CID i profesor na Harvard Kenedi školi.