Šest scenarija kako bi se rat u Ukrajini mogao završiti

Iako je Rusija uspela da zauzme delove teritorije na jugu i istoku zemlje, Ukrajina je pružila snažan otpor i više puta ponižavala trupe ruskog predsednika Vladimira Putina.

Uprkos tome, Rusija i dalje ima jake vojne kapacitete na koje može da računa. Napadi ruskih dronova na ukrajinsku energetsku infrastrukturu takođe su se pojačali poslednjih nedelja.

Iako se čini da je najveći rat u Evropi od 1945. godine ušao u fazu iscrpljivanja, postoji nekoliko načina na koje bi se sukob mogao odigrati. Insajder je analizirao šest mogućih scenarija po kojima bi rat u Ukrajini mogao da se završi.

Prekid vatre

Ako borbe dođu u ćorsokak, moglo bi doći do dogovorenog, privremenog prekida vatre između Rusije i Ukrajine, smatra Set Džons, direktor Centra za strateške i međunarodne studije, ili CSIS, Međunarodnog bezbednosnog programa.

„To verovatno ne bi bio kraj, ali bi to bio prekid stanja aktivnog ratovanja, makar privremeno, i bio bi bliži zamrznutom sukobu koji može da se zagreva ili ohladi u zavisnosti od niza faktora. “ rekao je.

Džons je ukazao na dva čečenska rata koja su se odigrala 1990-ih. Rusija je 1994. pregovarala o prekidu vatre, čime je okončan prvi rat, ali je tri godine kasnije ponovo započela drugi rat i pojačala napad, piše N1 Zagreb.

U tom scenariju, Rusija bi se nadala da će SAD i druge zapadne zemlje izgubiti interesovanje i volju da nastave da pomažu Ukrajini. To bi dovelo do promene odnosa snaga, u korist Rusije, koja bi potom u februaru mogla da osvoji teritoriju koju želi“, rekao je Džons.

Mirovni pregovori

Postoji mogućnost da bi rat mogao da se završi mirovnim pregovorima, iako bi rešenje bilo teško postići s obzirom na potpuno različite ciljeve i stavove Ukrajine i Rusije.

„Mislim da je Putin previše zagrizao… Trenutno je uložio previše političkog i vojnog kapitala da bi izašao iz rata bez jasnih dobitaka“, rekao je Džons.

Džons je rekao da iako nije jasno šta bi Putin smatrao „uspehom“, on bi mogao biti zadovoljan što je Rusija zauzela delove regiona Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson, koje bi onda mogao da predstavi kao svoje planirane ciljeve.

Složenije pitanje je čega bi Ukrajina bila spremna da odustane u mirovnom sporazumu. Džons je rekao da bi bilo „političko samoubistvo“ da se bilo koji lider u Kijevu odrekne bilo koje ukrajinske teritorije.

Pobeda Rusije

Kada je započela svoju neopravdanu invaziju, Rusija je imala za cilj da potpuno potčini Ukrajinu. Džons ističe da je važno naglasiti da je Ukrajina ostvarila veliku pobedu time što nije dozvolila Rusiji da ostvari taj cilj.

On je naglasio da je, bar do februara 2022. godine, ruska vojska bila treća po snazi armija na svetu, odmah iza američke i kineske.

Ukrajinci su sprečili ruski blickrig na prestonicu i zbacivanje njihove vlade ili uspostavljanje marionetske vlade“, dodao je on.

Ističe da je malo verovatno da bi Rusija sada bila u stanju da se potpuno preokrene i ostvari svoje prvobitne ciljeve, ali da bi mogla da prihvati „pobedu” u vidu mirovnog sporazuma u ​​kojem zauzima više teritorije nego što je imala pre invazije. .

Rusko povlačenje i ukrajinska pobeda

Dokle god je Putin na čelu zemlje, malo je verovatno da će se ruske snage u potpunosti povući, smatra Džons.

„U Rusiji se loše stvari dešavaju vladarima koji izgube ratove“, rekao je prethodno za Insajder Mark Kansijen, penzionisani pukovnik američkog marinskog korpusa i viši savetnik CSIS-a.

Uprkos nezadovoljstvu kod kuće, Putin ne pokazuje znake povlačenja. Iako su šanse za državni udar i nasilno svrgavanje Putina sa vlasti veće nego ikad, stručnjaci su ranije konstatovali da je on stvorio svoj režim tako da bude „otporan na udar“, kroz kulturu nepoverenja među ruskim obaveštajnim agencijama. .

Međutim, Rusi bi mogli da se povuku ako Putin bude svrgnut ili u slučaju njegove smrti. Dugo su se šuškale o njegovim navodnim zdravstvenim problemima, iako su američki obaveštajni i vojni stručnjaci upozorili da nema verodostojnih dokaza da je bolestan.

Ukrajinci veruju da je moguća potpuna pobeda. Svitlana Morenets, ukrajinska novinarka koja radi za magazin The Spectator u Velikoj Britaniji, govorila je u petak na debati pod nazivom „Da li je vreme za mir u Ukrajini“. Ona je rekla da plan nije za dugoročnu bitku, već za vojni poraz Rusije i naglasila da je Putinov „poraz” oko sporazuma o izvozu žita primer sve veće slabosti Rusije.

Dugotrajni rat

Druga mogućnost je da bi rat mogao trajati godinama, smatra Džons. To bi moglo uključivati borbe specijalnih snaga na linijama, gerilske akcije iz Ukrajine na teritorijama pod ruskom kontrolom i dalekometno bombardovanje ukrajinske teritorije iz Rusije ili Belorusije.

Nije jasno ko bi duže izdržao u takvoj situaciji, iako se navodi da je Rusija pretrpela strašne gubitke u ljudstvu i naoružanju.

Nuklearni rat i/ili intervencija NATO-a

Putin je uputio niz nuklearnih pretnji od početka rata, a zapadni narodi su podeljeni oko toga da li ga treba shvatiti ozbiljno. Džons ističe da postoje veliki rizici ako Putin upotrebi nuklearno oružje, a posledice bi mogla da oseti i sama Rusija.

Ako se ruske snage suoče sa potpunim vojnim porazom, Putin bi mogao da upotrebi nuklearno oružje na bojnom polju, ali Džons je rekao da bi rizici upotrebe nuklearnog oružja verovatno bili veći od svih koristi. On dodaje da smatra da su SAD jasno saopštile kako bi reagovale u tom slučaju, ali navodi da nije jasno da li bi se NATO umešao u taj scenario.

Jedan visoki zvaničnik je ranije rekao da bi ruski nuklearni napad mogao da izazove „fizički odgovor“ samog NATO-a. Međutim, Džons je rekao da ako NATO objavi rat Rusiji, to bi moglo da dovede do velikog rata koji uključuje Kinu i druge zemlje, što alijansa verovatno želi da izbegne.

Da bi izbegao taj scenario, NATO bi se verovatno prvo okrenuo povećanim sankcijama i oružjem podržao Ukrajinu.