Severna Karolina, rodno mesto inovacija

Lokalnom ekonomijom dominirali su proizvodnja duvana, pamuka, nameštaja i tekstila sa nisko plaćenom radnom snagom. Severna Karolina bila je na 49. mestu u Sjedinjenim Državama po dohotku po glavi stanovnika i „patila“ je od hroničnog odliva mozgova. Ali u narednim decenijama situacija se potpuno izmenila i Severna Karolina je danas deveta država u SAD po visini bruto domaćeg proizvoda – u 2015. godini premašio je 442 milijarde dolara. DŽon Hardin, izvršni direktor u departmanu za trgovinu Severne Karoline, zadužen upravo za ove tri oblasti, ističe da su za uspeh bili ključni diverzifikacija ekonomije i usmeravanje na nauku, tehnologiju i inovacije. Lokalni parlament je 1963. osnovao Odbor za nauku, tehnologiju i inovacije, prvi takve vrste u Americi. Cilj tog odbora do danas je nepromenjen – da promoviše i podržava istraživačke projekte u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i industriji.

U vreme administracije Ronalda Regana 1983, pokrenut je na nacionalnom nivou program za istraživanje inovacija malog biznisa (SBIR) koji je, takođe, bio veoma značajan za razvoj Severne Karoline. Aktivan je uveliko i danas. „Naša misija je da unapredimo ekonomsko blagostanje i kvalitet života svih građana Severne Karoline… Od 2006. godine odobreno je 558 donacija stotinama organizacija, uglavnom onima u oblasti malog biznisa“, rekao je DŽon Hardin grupi inostranih novinara, među kojima je bio i izveštač Danasa. Kroz pomenute donacije u prethodnih desetak godina distribuirano je gotovo 36 miliona dolara startap preduzećima u više od 68 gradova u Severnoj Karolini. Program SBIR Hardin izdvaja kao jedan od najboljih primera javno-privatnog partnerstva u SAD, jer u njemu finansijski učestvuju mnoge federalne agencije, a najveći udeo imaju ministarstva odbrane, zdravlja, energetike i NASA. On naglašava da je većina firmi, čije je osnivanje podržano od 2006. godine, opstalo a čak 98 odsto njih je ostalo u Severnoj Karolini. Dodaje da su inovacije u energetici oblast koja će nadalje biti u fokusu. Među kompanijama koje su dobile grantove najviše ih je iz oblasti biotehnologije – 30 odsto, slede sektori naprednih materijala, medicine i kompjuterskog softvera. Osim što kreira lokalni razvoj, usmeravanje Severne Karoline na inovacije doprinosi čitavoj ekonomiji SAD čiji je rast u opsegu i do 50 odsto, prema procenama Ministarstva trgovine u Vašingtonu, zasnovan upravo na inovacijama.

„Smanjivanje jaza između nauke i tehnologije, odnosno ideja i njihovog sprovođenja zašta je neophodna finansijska podrška, posebno prilikom osnivanja firmi, takođe pomaže jačanje američke konkurentnosti“, tvrdi Hardin.

Kada se govori o ekonomiji Severne Karoline i s njom tesno povezanim tehnološkim razvojem, neizostavno je pomenuti jedan od najvećih istraživačkih parkova na svetu – The Research Triangle Park (RTP) – inovacioni trougao između gradova Rali, Duram i Čepel Hil, odnosno između tri vodeća univerziteta u ovim gradovima – Djuk Univerziteta, Državnog Univerziteta Severne Karoline i Univerziteta Severne Karoline. Ovaj geografski trougao je, pored ostalih stvari, rodno mesto digitalne tehnologije, bar-koda, led osvetljenja, komande ctrl+alt+del i taksola, najčešće korišćenog leka protiv kancera.

„Park su 1959. osnovali Severna Karolina, lokalne samouprave, univerziteti i kompanije s ciljem da privuku intelektualno nadarene u regionu, povećaju zaposlenost i da ustanove model ekonomskog razvoja zasnovan na znanju“, kaže Majkl Pitman, potpredsednik Fondacije RTP za marketing i komunikacije. Smatra se da je kada je šezdesetih godina prošlog veka IBM otvorio postrojenje na gotovo 56.000 kvadratnih metara – a čitav park se danas prostire na više od 2.800 hektara državne zemlje – budućnost RTP-a kao inovacione zajednice bila osigurana.

U 260 startap kompanija i pet biznis inkubatora u trouglu radi gotovo 50.000 ljudi, a većina njih su visoko obrazovani. Kada je reč o portfoliju kompanija, najviše je onih koje se bave istraživanjima u oblasti biotehničkih nauka (46 odsto), potom u sektoru informacionih tehnologija (16 odsto), biznis i profesionalnim uslugama (10 odsto), slede fondacije, instituti i naučna udruženja (9 odsto). Prema nekim podacima, prosečna plata u trouglu iznosi 56.000 dolara godišnje što za gotovo 45 odsto prevazilazi regionalni i nacionalni prosek.

Uprkos impresivnim rezultatima, Majkl Pitman ističe da je sektor istraživanja i razvoja u Americi u opadanju i da mladi, takozvani milenijalci, radije biraju da žive i rade u urbanom okruženju, nego u centru poput RTP-a. Kao mane trougla pominje nedostatak stambenih i maloprodajnih objekata, te da je većina kampusa zatvorena što smanjuje mogućnosti za saradnju i razmenu znanja. Zbog toga je RTP 2012. usvojio master plan koji podrazumeva izgradnju prodavnica, barova, restorana i prostora za zabavu na gotovo 28.000 kvadratnih metara. U međuvremenu je podignuta zgrada The Frontier kao kreativan prostor za razmenu ideja koji je od januara 2015. posetilo više od 200.000 ljudi.

Električna mreža sutrašnjice

Godine 2008. Nacionalna fondacija za nauku SAD je odabrala Državni univerzitet Severne Karoline da bude predvodnik napora za stvaranje moderne električne mreže. Tako je nastao startap – FREEDM koji se bavi istraživanjem distribucije obnovljive električne energije budućnosti i njenim upravljanjem. Jedan od poduhvata FREEDM je Brzi punjač srednjeg napona (Medium voltage fast charger) za električna vozila. Kako nam je objašnjeno, za nastanak ovog aparata zaslužni su docent na Državnom univerzitetu Severne Karoline Srđan Lukić i njegovi studenti poreklom iz Japana. Punjač, čija je osnovna prednost to što akumulator automobila snabdeva strujom za samo pola sata, predstavio nam je Srđan Srdić (na fotografiji), još jedan docent iz naših krajeva.