"Ovo je izuzetan preokret": Kako se rat u Ukrajini prelio na Aziju? 1

U javnosti i dalje vlada neizvesnost oko pitanja jesu li severnokorejski vojnici stigli u Rusiju ili ne.

Ruski predsednik Vladimir Putin izbegao je da komentariše tvrdnje o dolasku severnokorejskih trupa, naglašavajući da Moskva sama odlučuje kako će upravljati svojim sporazumom o obrani s Pjongjangom, ukazuje Večernji.hr.

Prema informacijama Gardijana, snimak koju je objavio NK News navodno prikazuje severnokorejske vojnike u zelenim uniformama kako primaju osnovne zalihe u vojnom kampu na ruskom istoku, pripremajući se za uključivanje u rat u Ukrajini.

Vesti da je Pjongjang poslao 3.000 vojnika šokirale su Ukrajinu, SAD i Evropu, dok u Južnoj Koreji izazivaju posebnu zabrinutost zbog vojnih i političkih posledica u regiji.

Ali ima poseban značaj u Seulu – 7.300 km od Kijeva – gde je Severna Koreja i neprijatelj i sused.

Ono što je nekada bio evropski sukob sada je i azijski.

Severna Koreja ovim potezom želi osigurati potrebna finansijska sredstva i, potencijalno, dobiti rusku tehničku pomoć u razvoju interkontinentalnih balističkih projektila i podmornica, čime bi značajno ojačala svoju vojnu moć i pretnju susedima.

Gardijan dodaje kako bi broj severnokorejskih vojnika na ratištu mogao porasti na 12.000, uključujući posebno obučene elitne snage poznate kao „olužni korpus“.

Južna Koreja, koja se pridružila sankcijama protiv Rusije i pružila humanitarnu pomoć Ukrajini, izrazila je „ozbiljnu zabrinutost“ zbog severnokorejskog angažmana u Ukrajini, upozorivši da bi taj potez mogao dodatno povećati napetosti na Korejskom poluostrvu.

Gardijan prenosi kako je Južna Koreja pozvala Moskvu da prekine „ilegalnu saradnju“ sa Severnom Korejom i najavila mogućnost slanja vojnih savetnika i vojnika u Ukrajinu radi razmjene obaveštajnih podataka o severnokorejskim taktikama.

Pod konzervativnim predsednikom Jonom Suk Jeolom, Južna Koreja je pojačala saradnju s ukrajinskim saveznicima, no ostaje oprezna prema direktnom naoružavanju Ukrajine, navodeći dugogodišnju politiku nepružanja oružane pomoći zemljama u aktivnim sukobima.

Međutim, povećana prisutnost Severne Koreje na frontu stavlja pritisak na Južnu Koreju da razmotri mogućnost vojne pomoći Kijevu.

Predsednik Jon izjavio je kako Južna Koreja „neće ostati po strani“ dok Severna Koreja podržava destabilizaciju globalne sigurnosti, što bi moglo dovesti do promene politike.

Analitičari koje ističu kako bi angažman Severne Koreje omogućio Kim Jong-unu testiranje borbene spremnosti svojih vojnika i oružja u stvarnim uslovima, dok bi bliska saradnja s Rusijom dodatno osnažila severnokorejski nuklearni program, što bi dugoročno moglo imati ozbiljne posledice za sigurnost Južne Koreje.

Jon je upozorio da je naoružavanje ukrajinskih snaga opcija, rekavši novinarima ove nedelje da zemlja „neće sedeti besposlena“ dok Sever „preti globalnoj bezbednosti“.

„Iako smo zadržali naš princip da ne isporučujemo direktno smrtonosno oružje, takođe možemo fleksibilnije da preispitamo svoj stav, u zavisnosti od nivoa severnokorejskih vojnih aktivnosti“, rekao je on.

Apetit u Seulu za snažnijom podrškom Ukrajini raste, čak i ako to povećava izglede da se južnokorejsko oružje koristi za ubijanje severnokorejskih vojnika u ratu koji se odvija hiljadama milja daleko.

„Veliko je pitanje da li će Seul ublažiti ograničenja direktne vojne pomoći“, rekao je Euan Grejem, viši analitičar Australijskog instituta za stratešku politiku. „Međutim, ovo bi zahtevalo ustavnu promenu u nekim slučajevima, tako da je daleko od jednostavnog“.

„Ovo je izuzetan preokret, s obzirom da je čak i ukrajinski sused Belorusija ostao van direktne borbene uloge“, kaže Grejem.

Sedam decenija nakon što je njihov trogodišnji sukob okončan primirjem i stvaranjem najnaoružanije granice na svetu, Severna i Južna Koreja sada vode posrednički rat u Evropi, kaže Ramon Pačeko Pardo, profesor međunarodnih odnosa na Kraljevskom koledžu u Londonu.

„Jug već indirektno pruža vojnu pomoć Ukrajini slanjem artiljerijskih granata koje prodaje Kijevskim saveznicima koje se zatim isporučuju Ukrajini, a Sever direktno snabdeva Rusiju.

„I jug i sever dobijaju vredne informacije iz rata. Kada bi Seul direktno prebacio smrtonosno oružje Kijevu, to bi samo naglasilo da su dve Koreje uključene u proksi rat“, naveo je, prenosi Gardijan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari