Severna Koreja je u sredu ispalila, kako je navedeno, interkontinentalnu balističku raketu na čvrsto gorivo, samo nekoliko dana nakon što je Pjongjang zapretio da će oboriti američke vojne izviđačke avione koji su leteli iznad obližnjih voda, prenosi CNN.
Lansiranje je usledilo nakon nekoliko drugih nedavnih testova severnokorejskih interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM), koji su podigli uzbunu među protivnicima dok ova izolovana autoritarna nacija pojačava svoje napore da razvije oružje sposobno da pogodi velike američke gradove.
U saopštenju Bele kuće se navodi da lansiranje „rizikuje da destabilizuje bezbednosnu situaciju u regionu“.
Japanski premijer Fumio Kišida, govoreći sa marginama samita NATO u sredu, nazvao je lansiranje „neprihvatljivim“ i pretnjom po regionalnu stabilnost i međunarodnu zajednicu.
Raketa testirana u sredu je Hvasong-18, moćna ICBM na čvrsto gorivo tipa koju je Pjongjang poslednji put lansirao u aprilu, prema državnoj Koreskoj centralnoj novinskoj agenciji (KCNA).
Lider Kim Džong Un rekao je tada da će Hvasong-18 obezbediti zemlji „snažno strateško sredstvo za napad“ i povećati njene nuklearne sposobnosti.
Pjongjang je testirao Hvasong-17 na tečno gorivo u martu.
ICBM ispaljena u sredu preletela je oko 1.000 kilometara, ostajući u vazduhu 74 minuta, podaci su japanskog ministarstva odbrane što je marginalni napredak u odnosu na balističke rakete koje je Pjongjang testirao ranije ove godine.
Rakete sa tečnim i čvrstim gorivom
Hvasong-17 je ICBM na tečno gorivo predstavljena 2022. kada je Severna Koreja izvela svoje prvo testiranje rakete dugog dometa u više od četiri godine. Tehnologiju tečnog goriva je relativno lakše savladati.
U međuvremenu, prema navodima Pjongjanga, Hvasong-18 je projektil na čvrsto gorivo – što ga čini daleko naprednijim i omogućilo bi Severnoj Koreji da brže pokrene nuklearne napade dugog dometa.
ICBM-e na čvrsto gorivo su stabilnije i mogu se lakše pomerati da bi se izbeglo otkrivanje pre lansiranja koje se može pokrenuti za nekoliko minuta, kažu stručnjaci, u poređenju sa raketama na tečno gorivo kojima će možda trebati sati pre lansiranja, dajući vreme protivnicima da otkrije i neutrališe oružje.
Napredak Severne Koreje sa Hvasonga-17 prošle godine na Hvasong-18 ove godine sugeriše da njen raketni program napreduje, kažu stručnjaci, odražavajući Kimov cilj da izjednači vojne sposobnosti drugih nacija poput Sjedinjenih Država ili evropskih zemalja.
Uzastopna lansiranja omogućavaju Severnoj Koreji da prikupi više podataka za usavršavanje svoje raketne tehnologije.
Mogu li da nose nuklearnu bojevu glavu?
ICBM bi mogle, barem teoretski, da postave čitavo kopno SAD u domet severnokorejske nuklearne bojeve glave – ali postoji mnogo nepoznanica o sposobnosti projektila da isporuči nuklearni teret na metu.
Prethodni testovi su pokazali mogući domet raketa Severne Koreje – sve testirane u martu i aprilu su putovale oko 1.000 kilometara. Hvasong-17 testirana prošle godine je preletela 1.090 kilometara za 68 minuta pre sletanja u more.
Vreme leta najnovijeg projektila od 74 minuta je nekoliko minuta duže od onih testiranih u martu i aprilu.
Nije jasno koja vrsta tereta je uključena u ove testove. Težina tereta utiče na to koliko daleko projektil može da leti, tako da bez ovih informacija posmatrači ne mogu sa sigurnošću znati stvarni domet projektila.
Drugo pitanje je da li bi severnokorejska nuklearna bojeva glava mogla preživeti ponovni ulazak u Zemljinu atmosferu.
ICBM se ispaljuju u svemir, gde se kreću van Zemljine atmosfere pre nego što njihova korisna opterećenja prođu kroz vatreni proces ponovnog ulaska, slično kao spejs šatl ili svemirska kapsula, pre nego što se sruše na svoje mete.
Ako se proces ponovnog ulaska u atmosferu ne izvede sa vrhunskom preciznošću i sa materijalima koji mogu da izdrže ogromnu toplotu koja se stvara, bojeva glava će izgoreti pre nego što stigne do cilja. Ugao pod kojim bojeva glava ponovo ulazi u atmosferu može otežati proces.
„Lansiranje Hvasonga-18 pokazuje da ima domet od oko 15.000 kilometara na osnovu visine, udaljenosti i vremena leta rakete“, rekao je Jang Vuk, istraživač na Asan institutu za političke studije u Seulu.
„Ne može se, međutim, proceniti da li je Severna Koreja uspela da dobije punu tehnologiju ICBM jer nije dokazala funkcije za ponovni ulazak i tačnost pomoću višebojnih glava koje su potrebne za upotrebu rakete“, rekao je Jang.
Šta je sledeće u raketnom programu Severne Koreje?
Kim je izneo ambiciozan plan da Severnoj Koreji da kredibilno nuklearno sredstvo odvraćanja, što znači arsenal dovoljno moćan da spreči napad bilo kog protivnika, pre svega SAD.
Stručnjaci smatraju da je severnokorejski lider postavio dugu listu modernizacija oružja poslednjih godina na kojima sada radi – sa ICBM samo jednom od tih stavki. Drugi ciljevi mogu uključivati lansiranje vojnog satelita ili puštanje podmornice na nuklearni pogon u more.
Prethodno je Severna Koreja najavila planove za poboljšanje tačnosti svojih projektila i povećanje dometa do 15.000 kilometara.
Država je 2022. ispalila više projektila nego bilo koje druge godine do sada – u jednom trenutku lansirala je 23 projektila u jednom danu.
Ovi testovi su takođe preusmerili pažnju na nuklearne ciljeve Severne Koreje, a Kim je obećao da će razvijati svoje nuklearne snage „najvećom mogućom“ brzinom prošle godine. Američki i međunarodni posmatrači počeli su da upozoravaju prošle godine da bi podzemni nuklearni test mogao biti neizbežan, nakon što su satelitski snimci pokazali novu aktivnost na severnokorejskom poligonu za nuklearno testiranje.
Takav test bi bio prvi u zemlji od 2017.
Džozef Dempsi, istraživač-saradnik za odbranu i vojnu analizu na Međunarodnom institutu za strateške studije, rekao je da je verovatno da se radi na još severnokorejskih testova.
„Snage severnokorejskih ICBM u nastajanju još uvek su relativno neproverene… za očekivati su dalji razvojni testovi da bi se potvrdila njihova pouzdanost i rad u okviru niza parametara leta“, rekao je on za CNN.
Kako su SAD i njeni saveznici odgovorili?
Testiranje u sredu izazvalo je oštru osudu susednih zemalja.
Južnokorejski predsednik Jun Suk Jul, koji je bio na samitu NATO-a u Litvaniji, rekao je da će pozvati na „snažnu međunarodnu solidarnost“ među članicama bloka kao odgovor na lansiranje. On je u sredu ujutru predsedavao hitnim sastankom Saveta za nacionalnu bezbednost iz Litvanije.
Američki i južnokorejski zvaničnici sastali su se ubrzo nakon testiranja kako bi razmenili informacije, saopštio je Zajednički načelnik štabova Južne Koreje.
Glavni sekretar japanskog kabineta uložio je protest protiv Severne Koreje preko kanala ambasade u Pekingu.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezolucije kojima se Pjongjangu zabranjuje testiranje balističkih projektila, ali su prošle godine Kina i Rusija blokirale nove rezolucije, koje SAD vide kao zeleno svetlo za Severnu Koreju da nastavi sa svojim programima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.