(AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File)
U Stokholmu danas počinje sezona Nobelovih nagrada, saopštavanjem dobitnika za medicinu, ali je dodela nagrada koje slave mir i dobročinstvo čovenčanstva ove godine u senci rata u Ukrajini, ocenila je agencija Frans pres.
Nikada od Drugog svetskog rata, sukob država nije besneo tako blizu Stokholma i Osla, dva mirna grada u kojima se već više od 120 godina dodeljuju čuvene filantropske nagrade u oblasti medicine, fizike, hemije, književnosti, mira i ekonomije.
Stručnjaci procenjuju da bi nagrada za mir mogla da bude dodeljena nekim institucijama ili sajtovima koje prikupljaju informacije o ratnim zločinima.
Norveški Nobelov komitet koji dodeljuje Nobelovu nagradu za mir dobio je 343 predloga za nagradu do 31. januara ove godine, odnosno pre početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara.
Članovi žirija imaju mogućnost da posle tog roka dodaju neka imena na prvom sastanku o tom pitanju, ove godine održanom krajem februara.
Švedski stručnjak za međunarodna pitanja Peter Valensten (Wallensteen) izjavio je Frans presu da neki smatraju da ove godine ne bi trebalo da bude dodeljena Nobelova nagrada za mir i da bi to bila „najjača poruka o stanju u međunarodnim odnosima“.
Norveški komitet može da nikome ne dodeli tu nagradu, ako proceni da je niko nije zaslužio. Ipak, među kandidatima se pominju – organizacija za borbu protiv korupcije Transparensi internešenel (Transparency International), švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg (Thunberg) i druge ekološke ličnosti.
Pojedini stručnjaci smatraju da bi Norveški komitet mogao da se okrene drugim krizama, ne samo bezbednosnim, već ekološkim.
Kao i svake godine, nagrade za mir i književnost izazivaju najveću pažnju.
Po tradiciji u ponedeljak će biti saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, u utorak za fiziku, u sredu za hemiju, u četvrtak za književnost i u petak za mir. Narednog ponedeljka biće saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Nobel je u Parizu 1895, godinu dana pred smrt, u svoj testament uneo želju da bude osnovan Nobelov fond iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.
Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Povodom 300. godišnice, Centralna banka Švedske 1969. godine ustanovila je i Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Ceremonija uručenja nagrada tradicionalno je 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
