Sezona požara: Da li je Evropa spremna?

Iako požari izbijaju svake godine, rastuće temperature i periodi bez padavina dovode do suša i vremenskih uslova koji pogoduju požarima i čine ih dužim, silovitijim i težim za gašenje. Oni su u Evropi, kao i širom sveta, sve intenzivniji i rašireniji. Samo u 2023. spaljeno je područje dvostruko veće od Luksemburga, čime je prouzrokovana šteta od više od četiri milijarde evra, a u atmosferu ispušteno 20 megatona emisija CO2 – što odgovara gotovo trećini svih godišnjih emisija ugljen dioksida iz međunarodnog vazdušnog saobraćaja u EU.

S obzirom na to da se očekuje porast temperatura, što povećava rizik od požara širom Evrope, postavlja se i pitanje da li je Stari kontinent spreman na borbu s takvim katastrofama?

EU svesna problema

„Šumski požari postaju sve veći problem“, kaže Balaš Ujvari, portparol Evropske komisije. „Sve više dolazimo u situaciju da države-članice nisu u stanju da se nose s njima.“

Fokus EU u kontekstu adekvatnog odgovora na požare do sada je bio na proširenju sposobnosti gašenja požara putem EU-mehanizma za civilnu zaštitu i programa RescEU, koji pružaju podršku zemljama koje se suočavaju s ekstremnim požarima. Prošle godine se flota aviona, helikoptera i vatrogasaca udvostručila, a požar u Grčkoj pokrenuo je najveću vazdušnu operaciju EU za gašenje požara do sada.

Pred ovu sezonu požara, Ujvari kaže da na raspolaganju stoji 28 aviona i četiri helikoptera, kao i 556 vatrogasaca stacioniranih u četiri zemlje EU sklone požarima. Dodatnih 600 miliona evra dodeljeno je za dalje širenje flote do kraja decenije. Ujvari dodaje da EU takođe može da obezbedi satelitske snimke pogođenih područja iz svog satelitskog sistema Kopernikus, kako bi pomogla lokalnim vlastima u praćenju i suzbijanju požara.

Samo gašenje požara nije dovoljno

Ipak, neki naučnici, kao stručnjaci za politiku tvrde da bi EU mogla da učini i više kako bi sprečila izbijanje požara. Oko 90 odsto sredstava EU za borbu protiv požara usmereno je na odgovor, a samo deset procenata na prevenciju, pokazuje jedna procena nemačke poslanice u EU, Ane Deparnaj-Grunenberg.

Pojava požara koje je izuzetno teško staviti pod kontrolu – poput onih tokom sezone požara u Portugaliji 2017. godine u kojima je spaljeno ukupno 500.000 hektara zemlje i koji su odneli više od stotinu života – pokazuje nedostatke u pogledu adekvatnog odgovora na požare i stavlja to pitanje pod prioritet, ističe Aleksander Held, viši stručnjak iz Evropskog instituta za šume.

„Nauka i iskustvo nam govore da za sprečavanje tih katastrofalnih požara nema smisla ulagati u gašenje požara, jer ih ne možete ugasiti. Jedina stvar koju možete da uradite jeste da sprečite da izbiju ili da obezbedite da požar ne pređe granicu kontrole“, kaže taj ekspert.

Da bi se to postiglo, potrebno je da EU podstiče mere prevencije, dodaje Aleksander Held. „Što su klimatske promene intenzivnije, to bi više trebalo da ulažemo u smanjenje rizika od požara, odnosno stepena zapaljivosti.“

Intenzivnije upravljanje šumama

Postoji mnogo metoda za uspostavljanje održivijeg upravljanja zemljištem i povećanje otpornosti šuma, objašnjava Julija Bognar, šefica programa za korišćenje zemljišta i klimu pri Institutu za evropsku politiku zaštite okoline.

To uključuje proređivanje i pravilno razmicanje drveća, smanjenje vegetacije na tlu kroz propisano spaljivanje granja i šiblja ili držanje životinja poput stoke i koza koje jedu suvo grmlje i na taj način pomažu da se ukloni to svojevrsno „gorivo“ za širenje požara.

Odstupanje od monokultura, poput plantaža eukaliptusa koje su se zapalile u Portugaliji 2017, takođe bi šume učinilo otpornijim. „S većom raznolikošću drveća i starijim drvećem, šume imaju bolju sposobnost zadržavanja vode i sprečavanja suše“, navodi Bognar.

Mere bi trebalo da budu prilagođene klimatskim uslovima pojedinih zemalja, naglašava Held, objašnjavajući pritom da bi u toplijim krajevima, poput južne Španije npr, to uključivalo i propisano spaljivanje suvog granja i šiblja dok je vreme blago, kao i uspostavljanje mozaika različitih načina korišćenja zemljišta, uključujući ispašu koja održava biomasu na niskom nivou, jer ona je ta koja se pretvara u gorivo kada je suva i vruća.

„Ovde [u centralnoj Evropi] otpornost znači da bi trebalo saditi listopadne, mešovite senovite i vlažne šume“, dodaje Held i objašnjava da bi tehničke mere, poput nekakvih protivpožarnih brana ili „tampon-zona“ duž šumskih puteva, takođe bile od pomoći. Ujedno dodaje da je ključno podsticati što više ljudi da se vrate u ruralna područja kako bi upravljali zemljom – uključujući i bavljenje organskom poljoprivredom ili šumarstvom.

Veća koordinacija i dugoročna rešenja

Sve je više metoda za prevenciju požara koje se preporučuju u Evropi, kaže Bognar. To uključuje i smernice za održivo upravljanje šumama koje je 2023. objavila Evropska komisija. „Ali, ne postoji zajednički napor na nivou EU da se insistira na takvim promenama… pa su te mere neujednačene“, dodaje ekspertkinja.

Bognar smatra da u preispitivanje pristupa EU prema rastućim pretnjama od požara treba uključivati više dugoročnih rešenja, kao što je donošenje predloženog Okvira za nadzor šuma – koji bi dao jasniju sliku o stanju šuma u Evropi – kao i sprovođenje Zakona o obnovi prirode koji, iako oslabljen zbog otpora nekih država-članica, ima za cilj da podrži otpornost na požare povećanjem biodiverziteta šuma.
Povećanje otpornosti šuma moglo bi da pomogne u sprečavanju intenzivnih šumskih

Iako se stručnjaci za požare već dugo žale da se nesrazmerno više finansijske podrške daje za gašenje požara nego za zaštitu od požara, postoje neki fondovi koji se mogu koristiti za prevenciju, ukazuje Held. Istovremeno dodaje da postoji suviše malo razumevanja i koordinacije za to kako pristupiti toj podršci. Kaže i da nedostaje solidna strategija za prevenciju požara na nivoima ugroženih država.

Jedan od značajnih izuzetaka u tome je Portugalija. Nakon razornih požara 2017, ta zemlja je promenila svoj pristup u upravljanju šumama, počela je da promoviše sadnju autohtonih vrsta prilagođenih požarima, kao i da stvara protivpožarne brane, odnosno veštačke površine s manje vegetacije koje deluju kao barijere za zaustavljanje i usporavanje požara, ali i zaštitne zone oko novih i postojećih kuća i zgrada u rizičnim područjima.

Francuska je takođe napravila promene u zakonodavstvu prošle godine. Njima se strože kažnjavaju vlasnici zemljišta koji ne čiste šume od grmlja i granja.

Hesus San-Migel, viši istraživač u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije, smatra da je ključna prepreka to što Evropska komisija može samo da daje savete i podršku, ali odgovornost za upravljanje šumama i prevenciju požara leži na državama-članicama. „Prevencija jeste spor proces i manje vidljiv nego gašenje požara. Kada imaš više kanadera za gađenje požara, odaješ utisak da radiš mnogo. Ali, prevencija požara je ono što bi trebalo da bude prioritet“, zaključuje San-Migel, prenosi DW.