Si Đinping: Napustiti mentalitet hladnog rata

U njihovoj senci je ponegde ostao godišnji susret na vrhu u kineskom gradu Ćindao lidera Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) kojoj možda pripada budućnost.

Osam članica ŠOS obuhvata Rusiju, Kinu i Indiju, takođe i Pakistan, Kazahstan, Tadžikistan, Kirgiziju i Uzbekistan. Posmatrači su Iran, Belorusija, Mongolija i Avganistan. Partneri u dijalogu su Jermenija, Azerbejdžan, Kambodža, Nepal, Šri Lanka i Turska.

Danas je ŠOS najsveobuhvatnija regionalna organizacija za saradnju koja pokriva najveću oblast (tri petine evroazijskog kontinenta), najveći broj stanovnika na svetu i oko 20 procenata svetske ekonomije. ŠOS ima sve veću težinu i značajniju ulogu na svetskoj pozornici.

Tokom dvodnevnog sastanka u primorskom gradu Ćindao, članice ŠOS su, predvođene Kinom i Rusijom, postigle konsenzus o jačanju saradnje u borbi protiv terorizma i naporima za obnovu ratom razorenog Avganistana. Založile su se za snažnije partnerstvo za mir, saradnju, jednakost, otvorenost, uključivost i zajedničku korist, kao i za delanje sa UN i drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama u zajedničkoj promociji opšteg napretka u svetu.

„Trebalo bi da napustimo mentalitet Hladnog rata i konfrontacije među blokovima i suprotstavimo se navici da se teži apsolutnoj sigurnosti za sebe na račun drugih, kako bismo postigli sigurnost za sve“, poručio je domaćin samita kineski predsednik Si Đinping. Si je, takođe, branio pravila Svetske trgovinske organizacije i multilateralnog sistema u svetu gde „unilateralnost, trgovinski protekcionizam i zaziranje od globalizacije“ dobijaju nove oblike.

Si je objavio da će Kina dati 30 milijardi juana (4,7 milijarde dolara) bankarskom konzorcijumu ŠOS, naglašavajući razvoj kroz zajedničke projekte poput obimne kineske Inicijative Pojasa i puta (BRI). Nasuprot tome, savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće DŽon Bolton je tvitovao da je Tramp jasno stavio do znanja kako SAD neće biti „banka“ za članice G7.

Aktivnosti ŠOS su bile ograničene od osnivanja 2001, ali je ovaj samit imao značajne trenutke. Prvenstveno, prisustvo – i međusobno rukovanje – indijskog premijera Narendre Modija i pakistanskog predsednika Mamnuna Huseina. Iako članstvo dva regionalna rivala deluje kao moguća prepreka budućih aktivnosti, prisustvo njihovih lidera prikazuje neke od potencijala ŠOS.

Ćindao je bio, takođe, prilika da se dve najveće parije Zapada, Iran i Rusija, pokažu. ŠOS je istakla nezadovoljstvo zbog obnovljenih sankcija Zapada protiv Irana i sloma iranskog nuklearnog sporazuma. Putin, pak, često koristi istaknute samite u Kini da bi pokazao da ignoriše zapadne sankcije.

Na marginama samita, Si je objavio da, ma kakva bila kretanja na međunarodnoj sceni, za Kinu i Rusiju će uvek prioritet biti razvoj međusobnih odnosa. U TV programu uživo, uručio je ruskom predsedniku prvu zlatnu „Medalju prijateljstva“ i nazvao Putina svojim najboljim, najintimnijim prijateljem.

Dr. Majkl Klark, vanredni profesor na Koledžu za nacionalnu bezbednost pri Australijskom nacionalnom univerzitetu u Melburnu, je ocenio da uređeni samit ŠOS, u oštrom kontrastu sa nedelotvornim G7, ukazuje kako poprima obrise kineska vizija, određena BRI i „Zajednicom zajedničke sudbine“. Po Klarku, Kina želi da uveri susede da njen uspon predstavlja zajednički interes i saradnju u nizu oblasti. Istovremeno, poručuje Zapadu kako Peking „želi da očuva status kvo“, ali „i insistira da sile u usponu, uključujući Kinu, treba da budu tretirane kao ravnopravne razvijenim zemljama u upravljanju čovečanstvom“.