Si Đinping optužio Zapad za ograničavanje i represiju prema Kini

Poslednjih godina su se povećala neslaganja Zapada i Kine, od kineskog ophođenja prema muslimanskim Ujgurima do neravnoteže u trgovinskoj razmeni, preko Tajvana, dominacije u razvijenim tehnologijama ili optužbi za špijunažu, podseća agencija Frans pres.

Kao posledica toga Zapad i posebno Amerika, uveli su Kini sankcije na koje je Peking odgovorio.

Si Đinping je rekao sinoć za agenciju Sinhua da je u spoljnom okruženju Kine znatno povećan broj faktora „neizvesnosti i nepredvidljivosti“.

„Zapadne zemlje predvođene SAD-om sprovode politiku zadržavanja, opkoljavanja i represije prema Kini što je dovelo do izazova bez presedana za našu zemlju“, dodao je on.

Kineski vođa, koji se sprema da dobije treći predsednički mandat za nekoliko dana, govorio je pred članovima savetodavnog odbora tokom godišnjeg zasedanja parlamenta.

On je dodao da je poslednjih pet godina obeleženo nizom novih prepreka koje prete da zakoče ekonomski napredak Kine.

Američko-kineski odnosi prošli su kroz posebno napet period prošlog meseca kada je u SAD oboren kineski balon za koji su Amerikanci rekli da je špijunirao američke vojne objekte.

Zbog tog slučaja američki državni sekretar Entoni Blinken odložio je posetu Kini, tokom koje je trebalo da budu pokrenuta neka osetljiva pitanja kao što su kineski stav prema ratu u Ukrajini, tehnološka konkurencija i pitanje Tajvana, samoupravnog ostrva koje Kina smatra svojom teritorijom.

Kina i SAD vode žestoku bitku za proizvodnju poluprovodnika pošto su Amerikanci izgubili dominantnu poziciju naspram Kine.

U ime navodne pretnje nacionalnoj bezbednosti SAD su poslednjih meseci uvele niz sankcija kineskim porizvođačima čipova, kojima je sada zabranjen pristup američkim tehnologijama.

Poseta zapadnih poslanika, posebno Amerikanaca Tajvanu, ostrvu koje Peking smatra svojom teritorijom i namerava da ga pripoji kontinentalnoj Kini, takođe je doprinela dodatno zatezanju odnosa.