Si Đinping spreman za susret sa Bajdenom: Kina i SAD moraju da sarađuju kako bi odgovorile na globalne izazove 1Foto: EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

Kineski lider Si Đinping rekao je da je Kina spremna da sarađuje sa SAD kako bi odgovorile na globalne izazove, što je povećalo nadu u susret Sija i američkog predsednika Džoa Bajdena ove godine, prenosi Gardijan.

U pismu dostavljenom na godišnjoj večeri Nacionalnog komiteta za američko-kineske odnose u Njujorku, Si je rekao je ključno za svet kad da bi SAD i Kina mogle da uspostave „pravi“ način dogovora, navode državni mediji.

Sijev poziv na stabilnije bilateralne veze, za koje kaže da bi trebalo da budu izgrađene na principima „međusobnog poštovanja, mirne koegzistencije i saradnje u kojoj svi dobijaju“, dolazi dok se ministar spoljnih poslova Vang Ji sprema da poseti Vašington ove nedelje.

Putovanje, koje je planirano da se održi od četvrtka do subote, biće lično angažovanje na najvišem nivou između zemalja pre očekivanog sastanka Bajdena i Sija u San Francisku na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje sledećeg meseca.

Kineski Global Times, koji kontroliše država, piše: „Kineski posmatrači veruju da će poseta Vanga utrti put za mogući sastanak šefova dveju država, ali su dodali da Vašington treba da uloži konkretne napore da reši zabrinutost Pekinga i pokaže svoju iskrenost“.

Kao naznaka daljih potencijalnih odmrzavanja odnosa, kineski zvaničnici su u sredu srdačno pozdravili guvernera Kalifornije. Gevin Njusom boravi nedelju dana u Kini kako bi se zalagao za povećanje saradnje u oblasti klime. Imao je sastanak sa Vangom, koji je rekao da njegova poseta „postavlja čvrste temelje, širi nadu i otvara budućnost“, kao i sa potpredsednikom Hanom Džengom, koji ga je pozdravio kao „starog prijatelja“.

Han je rekao: „Odnosi Kine i SAD su najvažniji bilateralni odnos na svetu, a subnacionalna saradnja je nezaobilazan deo za omogućavanje zdravog i stabilnog rasta odnosa Kine i SAD. Siguran sam da će vaše jednonedeljno putovanje uneti pozitivnu energiju razvoju odnosa Kine i SAD.

Tenzije između zemalja su porasle poslednjih godina, a pokušaji da se poprave veze prekinuti su špijunskim sukobom u januaru, kada su američke vlasti oborile balon za koji su tvrdile da je kineska špijunska letelica u američkom vazdušnom prostoru.

Državni sekretar, Entoni Blinken, otkazao je posetu Kini kao odgovor, ali se sastao sa svojim kineskim kolegama tokom leta.

Najvažniji prioritet Vašingtona bio je da obezbedi intenzivnu konkurenciju između dve najveće svetske ekonomije i da njihova neslaganja oko niza pitanja od trgovine do Tajvana i Južnog kineskog mora ne pređu u sukob.

Kineski državni mediji javili su da Vang očekuje da će razgovarati o sukobima u Gazi i Ukrajini, kao i o pogoršanju tenzija sa Filipinima oko Južnog kineskog mora.

Blinken je u utorak pred Savetom bezbednosti UN kazao da će raditi sa Vangom na sprečavanju širenja rata između Izraela i Hamasa kada se oni sastanu u petak. Američki zvaničnici žele da Peking iskoristi svoj uticaj na Iran i druge zemlje na Bliskom istoku kako bi sprečio širenje sukoba.

Analitičari kažu da iako je Kina izrazila zabrinutost zbog pristupa Vašingtona sukobu, oni dele zajednički interes da izbegnu širi regionalni rat.

Dalia Dasa Kaje, viša saradnica u UCLA Burkle Centru za međunarodne odnose, rekla je: „To bi mogla biti osnova za neke zajedničke tačke, čak i ako Kina verovatno vidi neke koristi od udara koji Sjedinjene Države preuzimaju na region među svojim arapskim partnerima“.

Međutim, ona je rekla da bi uticaj Pekinga mogao biti ograničen, dok su drugi doveli u pitanje njegovu spremnost da ga iskoristi.

Džon Alterman, šef programa za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, smatra da je Kini, kao velikom potrošaču nafte, u interesu da spreči direktnu konfrontaciju između SAD i Irana jer bi to povećalo cene nafte.

„Ipak, malo je verovatno da će Kinezi ovde raditi bilo šta“, dodao je on. „Očekujem da će želeti mesto za stolom kada se sukob na relaciji Izrael-Gaza reši, ali ne osećaju veliku potrebu ili sposobnost da ubrzaju rešavanje.

Izraelsko bombardovanje i opsada Gaze kao odgovor na napade Hamasa izazvali su gnev u većinski muslimanskim zemljama, a Vašington strahuje da bi neposredna kopnena ofanziva mogla da izazove širi sukob.

Kina je u više navrata pozivala na uzdržanost i prekid vatre kao odgovor na izraelsko bombardovanje Gaze i zaoštravala kritike Izraela.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari