Zbog čega predsednik Kine Si Đinping pobedu Trampa u SAD vidi kao veliku priliku?

Mnogi će se, piše CNN, uhvatiti u koštac sa onim što će Trampova agenda „Amerika na prvom mestu“ značiti za globalnu ekonomiju i žestoke sukobe u Evropi i na Bliskom istoku.

Kina će se, možda više od većine zemalja, pripremati za nestabilne odnose sa Sjedinjenim Državama.

Ali za kineskog lidera Si Đinpinga, predstojeći skupovi pružaju priliku nakon Trampove izborne pobede da unapredi ciljeve Pekinga: zabijanje klina između SAD i njihovih saveznika i predstavljanje Kine kao alternativnog, stabilnog lidera.

Koliko će dobro Peking izneti svoje argumente na samitu APEC-a 21 azijsko-pacifičke ekonomije u Peruu ove nedelje, nakon čega će uslediti sastanak Grupe 20 (G20) velikih ekonomija u Brazilu sledeće nedelje, moglo bi da bude kritično za Kinu da prebrodi očekivanu nadolazeću oluju.

U svom prvom mandatu, Tramp je pokrenuo trgovinski i tehnološki rat sa Kinom i preformulisao rastuću silu kao američkog rivala – put koji je u velikoj meri sledio njegov naslednik Džozef Bajden, koji je dodatno iznervirao Peking dovodeći američke saveznike i partnere u korist svoje politike prema Kini.

A pošto Trampov drugi mandat povećava pretnju od daljih visokih carina i neizvesnosti, Si i njegova delegacija će pažljivo udesiti svoju diplomatiju na dva samita.

Predsednik Bajden, japanski premijer Šigeru Išiba i australijski premijer Entoni Albaneze su među liderima koji će takođe prisustvovati na oba samita, dok će indijski premijer Narendra Modi prisustvovati G20.

„Ima smisla da kineski zvaničnici iskoriste ove velike događaje kako bi pokušali da oblikuju neke od međunarodnih narativa upravo sada“, rekao je Li Mingđiang, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Singapurskom tehnološkom univerzitetu Nanjang.

„Malo je vremena do januara 2025.“

Zabijanje klina

Tramp je predložio da se na sav kineski uvoz u SAD udare carine od preko 60 odsto i mogao bi da produbi politiku iz Bajdenove ere koja ograničava pristup Pekingu osetljivoj visokoj tehnologiji.

Izgleda i da želi da popuni svoj kabinet „kineskim jastrebovima“, tražio je od kongresmena Majka Valca da mu bude savetnik za nacionalnu bezbednost i predložio Marka Rubija da se pridruži administraciji kao državni sekretar.

Čini se da Sijeva čestitka Trampu prošle nedelje pokazuje neke od zabrinutosti Pekinga. Kineski lider je upozorio da će dve zemlje  „imati koristi od saradnje i izgubiti od konfrontacije“, navodi kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Si će možda želeti da podvuče tu poruku tokom poslednjeg sastanka sa Bajdenom za koji su visoki američki zvaničnici rekli da će se održati u subotu u Limi.

Peking bi iskoristio takav sastanak da signalizira da želi komunikaciju i stabilnost u odnosima, kažu posmatrači.

Ali dok se postavljaju pitanja o tome koliko bi američko-kineske veze mogle postati napete, Peking vidi dobre odnose sa širokim spektrom drugih zemalja i neograničen pristup njihovim tržištima kao ključ za zaštitu svoje ekonomije. To je posebno zato što se bori sa usporavanjem rasta, slabom potražnjom i visokom stopom nezaposlenosti kod kuće.

A u očima Pekinga, globalna neizvesnost u vezi sa Trampom otvara mu mogućnost da otkloni ono što je pod Bajdenom povećavalo koordinaciju između SAD i njenih saveznika u trgovini, bezbednosti i drugim oblastima kako bi se suprotstavio uočenoj pretnji iz Kine.

Mnogi lideri koji su radili uz Bajdena oprezno će posmatrati kako bi Tramp, poznat po svojoj nestalnoj i transakcionoj diplomatiji, mogao da promeni njihove odnose kada počne svoj mandat u januaru.

Novoizabrani predsednik zapretio je carinama od 10 odsto na robu uvezenu u SAD iz svih zemalja, uključujući bliske partnere.

Pozvao je saveznike SAD u Aziji da plate više za smeštaj američkih trupa i rekao da će ohrabriti Rusiju da uradi „šta dođavola želi“ svakoj zemlji članici NATO-a koja ne ispunjava smernice za potrošnju na odbranu.

„Kina želi da signalizira da neće biti mnogo mudro potpuno stati na stranu SAD i te da valja razmotriti saradnju sa Kinom“, rekao je Liu Dongšu, docent za međunarodne poslove na Univerzitetu u Hong Kongu.

Peking je već preduzeo korake da poboljša svoje odnose sa ključnim američkim saveznicima i partnerima poslednjih meseci, na primer, otvaranje bezviznog režima za građane više evropskih zemalja i nastavak trilateralnog samita sa Japanom i Južnom Korejom.

Si i još jedan bliski američki partner, indijski lider Modi, sastali su se u oktobru na svom prvom formalnom bilateralnom sastanku za proteklih pet godina nakon postizanja sporazuma o vojnom povlačenju duž njihove sporne granice  što je značajan korak za ublažavanje tenzija.

Ranije ovog meseca, kineski premijer Li Kećang obećao je liderima i rukovodiocima na trgovinskom sajmu da će Kina dalje otvoriti svoje tržište kako bi stvorila „velike globalne mogućnosti“.

Teška prodaja?

Si i njegova delegacija će verovatno nastaviti da telegrafišu takve poruke američkim partnerima tokom sastanaka na vrhu u Limi i Rio de Žaneiru, a istovremeno će želeti da Kinu projektuju kao vodeću silu koja je posvećena globalnoj stabilnosti.

„Za G20 i APEC, poruka Kine će biti ‘Predstoji velika neizvesnost, ali Kina je izvesnost i ostaće posvećena miru i razvoju'“, rekla je Jun Sun, direktorka kineskog programa u istraživačkom centru Stimson centra u Vašingtonu.

Kineski lideri će se, međutim, suočiti sa teškom borbom da zadobiju poverenje američkih partnera širom Evrope i Azije, kažu posmatrači.

Bez obzira na bilo kakva trvenja sa budućim američkim predsednikom, te zemlje su sa uzbunom posmatrale kako Si pojačava svoju agresiju u Južnom kineskom moru i prema Tajvanu, dok podržava ruskog lidera Vladimira Putina u ratu u Ukrajini.

Ipak, možda nemaju drugog izbora osim da više sarađuju sa Kinom, ako Tramp ponovi odluke iz svog prvog mandata da se povuče iz organizacija poput Svetske zdravstvene organizacije ili međunarodnih sporazuma kao što je Pariski klimatski sporazum.

Takvi potezi bi takođe ojačali Sijev dugogodišnji cilj da preoblikuje međunarodni liberalni poredak za koji smatra da je nepravedno okrenut ka SAD i da Kinu predstavi kao alternativnog lidera. ž

Njegova vizija je do sada našla najveću podršku na globalnom jugu, gde su kineska inicijativa Pojas i put i drugi razvojni napori već proširili uticaj Pekinga.

„Ako se Amerika povlači iz globalnog sistema, postoji prostor da neko drugi uđe a Kina je jedna od retkih zemalja koje imaju i neke kapacitete i nameru da popune tu prazninu“, rekao je Liu  Dongšu sa Univerziteta u Hong Kongu.

Kapacitet Kine da to učini, međutim, povezan je sa snagom njene ekonomije – i načinom na koji se nosi sa potencijalnim daljim pritiskom iz SAD, dodao je on.

Kao takav, Peking bi mogao da nastavi pažljivo kako u svojoj diplomatiji u danima koji su pred nama, tako i u svojim širim međunarodnim naporima, navodi Jun Sun.

„Peking brine o Trampovom gnevu i o tome šta bi on mogao da učini da našteti interesu Kine na bilateralnom nivou“, rekla je ona.

„Kina će morati da izbalansira svoj napredak za globalno liderstvo sa razmatranjem odnosa sa SAD i da izbegne da gura Trampu prst u oči“.