Si Đinping vodi „lov na lisice“

On je, govoreći u institutu Hadson u Vašingtonu, opisao „višeslojnu kampanju ometanja“. Kako je kazao, Kina je počela da targetira Kineze koji žive u inostranstvu, da prisiljava njihov povratak u zemlju i radi na tome da kompromituje američka istraživanja o virusu korona. „Ulozi ne mogu biti veći“, kazao je Vraj.

„Kina je angažovala napore cele države ne bi li svim načinima postala svetska i jedina supersila“.

U govoru, koji je trajao gotovo sat vremena, direktor FBI je izneo navodnu kompletnu sliku kineskog mešanja, dalekosežne kampanje ekonomske špijunaže, krađe podataka i novčane krađe, te ilegalne političke aktivnosti, uz korišćenje mita i ucena radi uticanja na američku politiku.

„Stigli smo do tačke gde FBI na svakih 10 sati otvara novi slučaj kontraobaveštajne službe u vezi sa Kinom“, kazao je Vraj. Kako je dodao, od gotovo 5000 aktivnih slučajeva kontraobaveštajne službe gotovo polovina se odnosi na Kinu.

Vraj je pomenuo navodni program pod nazivom „lov na lisice“ koji, kako tvrdi, predvodi kineski lider Si Đinping, a koji je usmeren na Kineze koji žive izvan Kine i posmatraju se kao pretnja kineskoj vladi. „Govorimo o političkim rivalima, disidentima i kritičarima“, tvrdi šef FBI, „koji pokušavaju da ukažu na šire kršenje ljudskih prava u Kini“.

„Kineska vlada želi da prisili njihov povratak u zemlju primenom šokantnih taktika“. Vraj je nastavio: „Kada ne uspevaju da lociraju jednu metu lova na lisice, kineska vlada šalje emisare u posetu porodici mete ovde u SAD. Kažu im da im prenose poruku. Meta ima dve opcije: brzi povratak u Kinu ili da izvrše samoubistvo“.

Program koji datira iz 2015. cilja ljude okrivljene za korupciju i navodno je doveo do hvatanja begunaca. Međutim, izveštaji o predaji političkih protivnika u Pekingu su se umnožile poslednjih godina, počevši od Gi Minhaja, jednog od grupe hongkonških prodavaca knjiga koji su nestali 2015. i ponovo se našli u kineskom pritvoru.

Za razliku od ostalih, Gi je nestao u inostranstvu – na Tajlandu, a ne u Hongkongu.

Kina brzo postaje nova vrsta pretnje Zapadu, piše Bi-Bi-Si, ukazujući da to nije toliko zbog rastućih vojnih sposobnosti – mada to jeste faktor – već zato što je u ekonomskom i tehničkom pogledu ona već konkurent Sjedinjenim Državama i takmac u veoma različitom svetu.

Velike sile iz 19. veka takmičile su se više ili manje pod jednakim uslovima, ali su delovale u daleko manje integrisanom međunarodnom sistemu. U drugoj polovini 20. veka, Sovjetski Savez je bio ravnopravan vojni konkurent Sjedinjenim Državama, ali sa relativno slabom ekonomijom u velikoj meri izolovanom od šireg međunarodnog sistema, ukazuje Bi-Bi-Si.

Kina, međutim, ima ogroman i sve veći ekonomski mišić. Veći deo istog ekonomskog prostora deli sa Zapadom i njena dominacija nad krucijalnim lancima snabdevanja na primer, medicinska PPE oprema, samo povećava njenu moć. Nivo integrisanosti današnjeg globalizovanog sveta i važnost podataka i informacija deluju samo kao multiplikatori za otvoreni i prikriveni globalni domet Pekinga.

U retkom obraćanju direktora FBI, Vraj poziva Kineze koji žive u SAD da kontaktiraju tu službu i prijave ukoliko su ih kineski zvaničnici kontaktirali. U prošlosti, kineska vlada je branila svoj program navodeći da je deo legitimnih antikorupcijskih napora. Pretnja koju predstavlja Kina biće predmet razmatranja i generalnog tužioca SAD i državnog sekretara u narednim mesecima, ukazao je Vraj. Njegovo obraćanje podstaklo je i naglasilo tenzije između SAD i Kine.