Si Điping na sastanku sa predsednikom Evropskog saveta: „Pregovorima naći političko rešenje konflikta u Ukrajini“

Televizija je citirala Sijeve reči da „je rešavanje Ukrajinske krize političkim sredstvima u najvećem interesu Evrope i u zajedničkom interesu svih država Evroazije“.

„U sadašnjim uslovima, moramo izbeći eskalaciju i širenje krize i raditi na stvaranju mira“, rekao je on.

Kina je dala takve izjave više puta ali još uvek nije osudila rusku invaziju i kritikuje uvodjenje sankcija Moskvi.

Nekoliko nedelja pre počtka invazije, Si i ruski predsednik Vladimir Putin potvrdili su da je prijateljstvo dve države „bez granica“ a Peking je povećao kupovinu nafte od Rusije.

Vazdušne snage dve države održale su ove nedelje zajedničke vojne vežbe.

Zvaničnici EU su rekli da je Mišel u jednodnevnoj poseti sa ciljem da pronadje ravnotežu izmedju želje EU da više izvozi u Kinu i potrebe da ima čvrst odgovor Pekingu u odbrani demokratije i osnovnih sloboda.

Kako je Kina povećavala svoj globalni uticaj tokom poslednjih godina, EU je počela da sagledava tu državu kao strateškog rivala.

Kina je poslednjih godina povećala i svoj globalni uticaj, pa je EU sve više vidi kao strateškog rivala.

Poseta Mišela je takodje prilika za Evropsku uniju da pokaže ujedinjeni front nakon što je početkom novembra nemački kancelar OIaf Šolc posetio Kinu.

Šolc je tokom posete pozvao Kinu da utiče na Rusiju i izneo zabrinutost po pitanju zaštite ljudskih prava.

Mišel će pokušati da nadogradi te razgovore. Njegova poseta dolazi u vreme povećanih tenzija oko samostalnog Tajvana, kome Peking preti invazijom i nakon izveštaja UN da kinesko kršenje ljudskih prava Ujgura i drugih etničkih grupa u Sindjijangu može predstavljati zločine protiv čovečnosti.

Istovremeno, Mišel nastoji da poboljša ekonomski položaj EU u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji, koja je doživela znatno sporiji rast zbog rigidnih ograničenja u borbi protiv korona virusa zbog kojih poseta tog zvaničnika traje samo jedan dan.

EU ima godišnji trgovinski deficit u robama i uslugama sa Kinom u iznosu od oko 230 milijardi evra. Posebno nastoji da smanji svoju zavisnost od Pekinga u pogledu tehnološke opreme i sirovih minerala koji se koriste za izradu mikročipova, baterija i solarnih panela.