Si i Putin – Ruzvelt i Čerčil novog uređenja sveta

Po njegovom mišljenju, ono što se dešava je teritorijalni spor. Njima je trodnevna državna poseta lidera Kine Si Đinpinga Moskvi pokazala suprotno: od ishoda ovog rata zavisi budućnost međunarodnog poretka. Saradnica Karnegijeve fondacije, Džudi Dempsi još je preciznij a u tome – reč je o budućnosti poslehladnoratovskog poretka koji su kreirale SAD. Na ovaj način posredno se priznaje da je to američki poredak, a to je upravo ono što tvrde ruski i kineski predsednici.

Ona kao prelomne momente u stvaranju tog poretka uzima rat u bivšoj Jugoslaviji, koji je trebalo je da „izbaci Evropu iz njenog samozadovoljstva tako što bi uzela ozbiljno u obzir odbranu i bezbednost kontinenta.

A kasnije, od terorističkih napada na Sjedinjene Države 11. septembra, rata u Iraku i Avganistanu, do ruske invazije na Gruziju 2008. i pobuna Arapskog proleća 2011, takve krize su pokazale kako Evropa i Sjedinjene Države nisu bile spremni da obnavljaju i neguju posthladnoratovske strukture i institucije. Obe strane Atlantika održavale su stari poredak“.

KINESKI SVETSKI POREDAK: Napad Rusije na Ukrajinu ruši ovaj stari poredak. U tom kontekstu, Si – čak i više od predsednika Vladimira Putina – namerava da utiče, ako ne i da vodi novi poredak, smatra Dempsi.

Londonski Ekonomist ukazuje da kineski predsednik veruje u „neumoljiv pad svetskog poretka predvođenog Amerikom“, sa njenom iskazanom „brigom za pravila i ljudska prava“. Njegov cilj je da ga preobrati u sistem dogovora između velikih sila. „Ne potcenjujte opasnosti ove vizije – ili njenu privlačnost širom sveta“, upozorava britanski nedeljnik.

Danas Kina i Rusija pokreću događaje i one su delatni činioci u promeni status kvoa. Ono što one stvaraju, jasno je na antiameričkoj platformi, a u korist reafirmacije koncepta Evroazije, odnosno stvaranje nove Evroazije koja će biti obeležena tesnom saradnjom dve ogromne države sa snažnim imperijalnim nasleđem.

Već tri decenije čuju se razne ideje, planovi, doktrine i strategije u vezi sa usponom Evroazije, ali čini se da ona po prvi put sada postaje realni koncept koji pokreću dve najvažnije države ovog prostora. Kina i Rusija sada oblikuju ceo prostor od Šangaja do Minska i Kijeva. Reč je o površini od 28 miliona kilometara kvadratnih, milijardu i 700 miliona stanovnika, i 16 vremenskih zona, kojima raspolažu samo ove dve zemlje. Za celo prostranstvo predviđa se razvoj Severnog morskog puta, još jedne dopune kineskog megaprojekta Pojas i put. U energetskom sektoru nedavno je okončana izgradnja Istočne rute do Šangaja u dužini od 5.000 kilometara, a gasovod Snaga Sibira 2 u dužini od 6,7 hiljada kilometara, tek treba da se izgradi.

Kina je u razmaku od samo nekoliko nedelja izašla sa svojim mirovnim planom za Ukrajinu, ostvarila veliki diplomatski uspeh sklapajući sporazum između Saudijske Arabije i Kine, kineski predsednik Si je izabran treći put na tu funkciju, došao je u prvu posetu Rusiji i sprema se za evropsku turneju i turneju po drugim zemljama. Sve to je prilika za uvođenje „kineskog svetskog poretka“.

U Beloj kući se u poverljivim razgovorima ističe da su sastanci kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Putina, koji su održani u Moskvi, doveli Vašington u neprijatnu poziciju i naterali ih da razmišljaju o „širem pristupu ovim državama“.

Sjedinjene Države od početka sukoba pokušavaju da drže Kinu podalje, ali se ispostavilo obrnuto, jer Kina uspeva da „pronađe prijemčivu publiku“ za svoje diplomatske napore širom sveta. Čak je u Ukrajina reagovala s razumevanjem, a može da se pretpostavi kako će reagovati afričke ili latinoameričke zemlje. U takvim okolnostima, SAD mogu da budu „saterane u ćošak“ gde bi morale da biraju između pozicije zemlje koja ne želi mir ili da se priklone kineskoj inicijativi.

Zbog toga, hladnokrvna Bajdenova reakcija izaziva nezadovoljstvo mnogih u Vašingtonu, jer im se čini kao pristajanje na sekundarnu američku ulogu i definitivno rušenje „američkog svetskog poretka“ i ulazak u eru „kineskog svetskog poretka“. Putin je KIni dao preimućstvo rekavši da je Rusija „pomalo ljubomorna“ na kineska dostignuća. „Pomalo ljubomorna“ – ali s tim može da se živi. Rusija sebi u zaslugu uzima da ona na bojnom polju u Ukrajini bije bitku za taj novi rusko-kineski svetski sistem, sistema „globalne većine“ i stvaranje Velike Evroazije.

Rusija sebe smatra „oružanim jezgrom“ te nove „globalne većine“ čija bitka ima sudbinski značaj kako za Rusiju samu, tako i za novi „veliki dizajn“. Upravo zbog toga, a uprkos svim ovim ocenama i tenzijama, mnogo Amerikanaca i Evropljana ove nedelje prisustvuje Kineskom razvojnom forumu u Pekingu

Dok zapad smatra da su njegove vrednosti univerzalne, Putin i Si upravo to osporavaju i tvrde da je svet multipolaran, policentričan i da kultura i vrednosti Zapada nisu jedine prave slike sveta. A Zapada pita – da te vrednosti nisu univerzalne, zašto bi toliko ljudi okolo, van Zapada, protestvovalo za slobodu, za demokratiju, za pravdu i za ljudska prava? U toj predstavi, to je suština rata u Ukrajini.

Ako Ukrajina izgubi, izgubiće i Zapad. A Rusija bi uz pomoć svojih nekadašnjih saveznika iskoristila poraz Ukrajine da ponovo potvrdi svoj uticaj u istočnoj Evropi, baš ono što zapad neće. „Poraz bi podstakao autoritarne režime, na čelu sa Pekingom, da preoblikuju posthladnoratovski međunarodni poredak u kojem bi Sjedinjene Države mogle da izgube svoju dominantnu poziciju. To je otrežnjujući, pesimistički scenario“, tvrdi Džuli Dempsi.

ZAPAD NE ŽELI OBNOVLJENU RUSIJU: U ovom smislu, pokazuje se da ruska percepcija sveta nije prosto klaustrofobična, paranoična i nacionalistička jer Zapad dosita ne želi ono što bi ličilo na neku snažnu, obnovljenu Rusiju – Rusiju koja je u to ime i pokrenula ceo točak istorijskih promena u procesu okončanja Hladnog rata. Kad je oblikovana politika prema posthladnoratvoskoj Rusiji, Zbignjev Bžežinski se nešto pitao o tome.

U više razgovora koje je potpisnik ovih redova obavio s njim, ovaj strateg izrazito antiruske reputacije, osim što je Rusiju video kao zemlju „neprirodnih granica“, smatrao je i da Ukrajini i Gruziji ne treba unapred zatvarati vrata NATO, jer što one budu bliže NATO, to će značiti da će i Rusija biti bliže Evropi. Bžežinski je, međutim, odbacivao stav da lični odnosi prema ovom ili onom ruskom predsedniku treba da zamene strategiju. A ta strategija koja je „važna za geopolltički kontekst“ jeste smanjenjenje „verovatnoće da stvarnost postane nostalgična želja da Rusija ponovo postane velika imperijalna sila“.

Ukoliko se unapred odbaci ideja o Ukrajini i Gruziji u NATO, zato što to Moskva ne želi, na taj način se u Moskvi održava u životu ideja da ove dve zemlje, Belorusija i još neke centralnoazijske, mogu jednog dana ponovo da postanu deo zajednice pod ruskom dominacijom.

Zbignjev Bžežinski pričao je da mu je Deng Sjaoping predstavljao politiku jedna Kina – dva sistema, on predložio politiku jedna Kina – nekoliko sistema. To bi Kini omogućilo da integriše Hong Kong, Tajvan, Tibet i druge regione koji su specifični u poređenju sa kineskom većinom, pa sve do ideje da bi jednog dana i Singapur mogao da postane deo velike Kine. Bilo bi to „bratstvo nejasnog srodstva“, kako je to opisivao bivši dvostruki savetnik za nacionalnu bezbednost, Brent Skoukroft.

Ovim stavovima čini se da je precizno prikazano to stanje koje Moskva upravo neće, koje želi da izbegne i zbog kojeg je počela rat u Ukrajini. To je za nju „liberalni svetski poredak“ ili „poslehladnoratovski svetski predak“ koji gradi i koji je izgradila Amerika, upravo na račun veličine Rusije, odnosno na ideji smanjivanja Rusije i njenog uticaja preko širenja NATO i jasne politike ograničavanja ruskog uticaja u svim delovima nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Vladimir Putin i Si Đinping proveli su ukupno oko osam sati u razgovorima tokom posete kineskog lidera Moskvi. NJegovi rezultati su osmišljeni da konsoliduju „stratešku interakciju“ između zemalja, kako je to opisao Si Đinping. U Moskvi je potpisano 14 dokumenata iz oblasti ekonomije, informacija, tehnologije, kulture i turizma. Najvažnijim treba smatrati Zajedničku izjavu o produbljivanju sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje za ulazak u novu eru i Zajedničku izjavu o planu razvoja ključnih oblasti ekonomske saradnje do 2030. godine.

VELIKOEVROAZIJSKI PROSTOR: Rusija i Kina imaju čime da se pohvale u sferi ekonomskih veza. Trgovinski promet za 10 godina (odkad je Si Đinping na vlasti) porastao je za više od 100 odsto, dostigavši 185 milijardi dolara prošle godine, uz suficit u korist Rusije, što nije tipično za kinesku spoljnu trgovinu. Sledeća lestvica je 200 milijardi za koju se očekuje da će biti preskočena tokom ove godine. To je, naravno, manje od ukupnog trgovinskog prometa Kine od 1,5 triliona dolara sa EU i SAD – sa Unijom oko 800 i oko 700 milijardi sa SAD, pa otuda i neizbežno ignorisanje Pekinga zapadnih pretnji „sekundarnim sankcijama“. Dinamika i trend su važni.

Rusija je već zauzela mesto strateškog snabdevača Kine energentima. Kineski uvoz sirove nafte iz Rusije skočio je 8 odsto u 2022, na 86,25 miliona tona, odnosno 1,7 miliona barela dnevno, iako je ukupan kineski uvoz nafte pao za 0,9 odsto zbog usporavanja privrede. Time je Rusija dobila 17 odsto udela na kineskom tržištu nafte.

Rusija je ove godine po trenutnim zalihama prvi put pretekla Saudijsku Arabiju. Da, nafta se prodaje uz popust, što je kineskim rafinerijama uštedelo oko 5,5 milijardi dolara od aprila 2022. do januara 2023. Međutim, diskontovanje je uobičajena poslovna praksa kad je u pitanju početna faza poslovanja. Kako kineska ekonomija izlazi iz stagnacije, cene energije će rasti. Ovde postoji zajednička nit: ruske isporuke sa popustom pomoći će Kinezima, ali u zamenu Rusija dobija – u tranzitu ili direktno – pristup onoj robi i tehnologijama koje su pod embargom Zapada.

Rusija je ponudila Kini i učešće u Severnom pomorskom putu, maršruti koja zaobilazi pacifički Malački moreuz i Suecki kanal koji mogu da budu kontrolne tačke za ruski izvoz. Severni put pripada samo Rusiji i nikome drugom, a sada je nadohvat ruke i Kini. U ovom kontekstu ne treba zaboraviti da su oba lidera, pripremajući se za pregovore, pominjala konjugaciju dve velike evroazijske inicijative – ruske EAEU i kineskog Jedan pojas – jedan put.

Prelomni rezultat ovog evroazijskog megaprojekta mogla bi da bude modernizacija železničkog sistema od Sankt Peterburga do Šangaja. Moderna transkontinentalna ruta velike brzine od Baltika do Tihog okeana postala bi oličenje sna oba naroda, odlučujući korak ka stvaranju velikoevroazijskog prostora, čiju ideju je izneo predsednik Rusija. Upravo je železnica nekad ujedinjavala Zapad i Istok Sjedinjenih Država, a potom je odigrala presudnu ulogu u formiranju jedinstvenog prostora Britanske imperije u Africi – od Kaira do Kejptauna. Danas samo Rusija i Kina imaju istorijsku priliku da ožive takav projekat.

Pobeda u ovom ratu ne bi bila samo vojna pobeda. Zbog toga Si i Putin mogu da se vide kao Ruzvelt i Čerčil novog uređenja sveta.