Si: Mir je vredniji od zlata

Kulture jesu različite ali nisu lošije jedna od druge, poručio je predsednik Si na Konferenciji o dijalogu azijskih civilizacija (CDAC) u Pekingu. Si nije pomenuo Sjedinjene Države, no izveštači su ocenili da je sa najvišeg mesta odgovoreno na tvrdu retoriku iz Vašingtona usred sve zategnutijih odnosa između dve sile.

Povod za Sijevu kritiku je mišljenje direktorke za planiranje politike u Stejt departmentu Kirom Skiner po kojoj je rivalstvo sa Kinom „borba za istinski različitu civilizaciju i ideologiju, sa čime se SAD nisu ranije suočile“.

Skiner je na bezbednosnom forumu u Vašingtonu kazala da nadmetanje sa Kinom predstavlja „prvi put da ćemo za konkurenta imati veliku silu koja nije evropeidne rase.“ Skiner je savetnica koju je imenovao predsednik Tramp, primetio je hongkonški list Jutarnji dnevnik Južne Kine“(SCMP).

Si je istakao da se „treba zalagati za jednakost i poštovanje, odreći gordosti i predrasuda, produbljivati znanje o razlikama između vlastite i drugih civilizacija i unapređivati skladan dijalog.“ Dodao je da će „ako se zemlje povuku na usamljena ostrva, ljudska civilizacija izumreti zbog odsustva razmene.“

LJudi bi, po Siju, trebalo da iskorače iz okvira svoje kulture i otkriju prednosti drugih, što bi bio najbolji način za podsticanje novina. „Sve civilizacije moraju napredovati u sadašnjosti i slediti najnovija dostignuća,“ poručio je on.

Si je sugerisao da saradnju među narodima unapređuje Inicijativa Pojasa i puta, kineska strategija transkontinentalne infrastrukture. „Pojas i put … i druge inicijative su proširile kanale razmene među civilizacijama“.

Azija, uveren je Si, mora očuvati mir kao preduslov privrednog rasta koji je osnova civilizacije. Pozvao je sve države na najvećem i najmnogoljudnijem kontinentu da zajednički rade na „miru koji uživamo, vrednijem od zlata.“

Stav vodećeg stratega Stejt departmenta da je rasa jedinica mere u analizi, uznemirila je zbog načina na koji sadašnja administracija SAD poima nadgornjavanje velikih sila. Usledile su kritike naučnika i analitičara u SAD i medijima u Aziji, i odbacivanje iz Pekinga.

Ocena je da Skinerova neoriginalno razmatra knjigu Semjuela Hantintona „Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka“. Logika teorije o „sukobu civilizacija“ je klimava, ali ništa manje opasna ukoliko postane ideološki dominantna, a ljudi u administraciji SAD počnu da joj veruju, komentar je SCMP.

Istorija sukoba na Zemlji kazuje da su se uglavnom zbivali unutar istih kultura, retki su primeri da dve potpuno različite civilizacije uzajamno ratuju. Takav je bio, što previđa Skiner, rat SAD i Japana od 1941. do 1945.

Azija se, kao što pokazuje i CDAC, pomalja kao svetski geopolitički i ekonomski centar. Poslednje četiri decenije je Azija imala najveći udeo u globalnom privrednom rastu. Protekle dve decenije su bile najbolje za kontinent i mnogi među 4,5 milijarde Azijaca su zahvaljujući globalizaciji osetili geopolitičku stabilnost, brz napredak i uzlet nacionalnog ponosa.

Indijski geopolitički strateg Parag Kana piše da je globalni Istok ekonomski povezan sa Zapadom, ali su Azijci, takođe, ustanovili novi set principa za upravljanje većinom svetskog stanovništva, a njihovi modeli se brže šire od zapadnih paradigmi o demokratiji i razvoju.