Sicilijanski san o uzgajanju kafe na korak do ostvarenja „zahvaljujući“ klimatskim promenama

Ali ovog proleća su od 66 zasada dobili oko 30 kilograma kafe, što je događaj koji bi ovo italijansko ostrvo mogao da pretvori u najseverniju plantažu kafe na svetu.

Stručnjaci kažu da klimatska kriza uzrokuje “nepovratnu tropikalizaciju” poljoprivrede na Siciliji i Mediteranu uopšte.

U avgustu je u jugoistočnom sicilijanskom gradu Sirakuza izmereno 48,8 stepeni Celzijusa, što je najviša ikad zabeležena temperatura u Evropi.

Ali, piše Gardijan, za Andreu Moretino, čija porodica je u biznisu sa kafom već sto godina, ovo bi moglo da predstavlja ostvarenje sna.

“Tokom devedesetih, posle brojnih putovanja širom sveta, moj otac je odlučio da pokuša da zasadi biljke kafe u našoj bašti u predgrađu Palerma, na tlu koje se nalazi na 350 metara nadmorske visine”, kaže Moretino.

Zasadi kafe obično se gaje na oko 1.500 metara nadmorske visine.

“U početku je to bio samo mali eksperiment, ali posle više stotina pokušaja počeli smo da primećujemo da raste sve veći broj zrna kafe, sve dok ovog proleća nismo doživeli bogatu žetvu, tako da smo mogli da ih preradimo, sušimo i pržimo”, priča Andrea Moretino.

“Još je neverovatnije to što su biljke rasle na otvorenom, bez pomoći plastenika ili pesticida. Potpuno su organske. To bi za nas moglo da znači novi početak”, kaže on.

U domovini espresa i kapućina, uzgajanje kafe sa oznakom “Made in Italy” je oduvek bilo opsesija.

Još početkom 1900-tih, grupa agronoma iz Palermo botaničke bašte, istraživačkog instituta pri Univerzitetu u Palermu, je pokušavala da uzgaja kafu.

San se raspršio u zimu 1912. kada su, zbog naročito niskih temperatura te godine, sve biljke propale.

“Jasno je da su klimatska kriza i globalno otopljenje odigrali odlučujuću ulogu u procesu uzgajanja biljaka kafe na Siciliji”, kaže Adrijano Kafizo, koji je proveo poslednjih 15 godina putujući po plantažama u Južnoj Americi i Africi, a sada sarađuje sa porodicom Moretino.

“Problem sa uzgajanjem kafe na Siciliji nije vrućina već hladnoća. Zbog toga ćemo najpre početi sa uzgajanjem u plastenicima, a ideja je da takozvani ‘potomci’ ovih biljaka budu u mogućnosti da se postepeno prilagode sicilijanskoj klimi i da mogu da uspevaju na otvorenom, kao što se već dogodilo na plantaži u Palermu”, objašnjava Kafizo.

Biće potrebno da prođu godine da bi ovaj projekat dostigao proizvodnju u većim razmerama, ali Moretinovi su odlučni u nameri da stvore novu plantažu kafe na ostrvu.

“Naš san je da stvorimo kafu ‘nula kilometara’ i po prvi put dovedemo proizvodnju kafe u blizinu kontinentalne Evrope. Tokom proteklih godina, zbog klimatskih promena, Sicilija je evoluirala ka drugačijim usevima koji su bili nezamislivi do pre jedne decenije, a to je i nas preduzetnike nateralo da evoluiramo”, kažu Moretinovi.

Sicilija je vekovima jedan od najvećih proizvođača pomorandži i limuna, koje su prvi put doneli arapski osvajači početkom devetog veka.

Ali, poslednjih godina proizvodnja citrusa beleži dramatičan pad pošto leta postaju sve vrelija i suvlja, a biljke ne mogu da dođu do dovoljno vode.

Znaci ovih promena su se osetili i pre nego što je živa dostigla 48,8 stepeni u avgustu. Tokom leta 2020. nije bilo kiše punih 90 dana. Prosečna temperatura na ostrvu je u poslednjih 50 godina porasla za gotovo dva stepena, a duž severoistočne obale za čak 3,4 stepena.

Naučnici upozoravaju da bi klimatska kriza mogla da “izbriše” tradicionalne poljoprivredne useve na Mediteranu, zbog čega bi uzgajivači morali da tragaju za “tropskim alternativama”.

U poslednje tri godine proizvodnja avokada, manga i papaje je udvostručena na Siciliji, dok su istraživači iz Palermo botaničke bašte po prvi put zabeležili cvetanje velvičije, biljke koja inače uspeva u južnoafričkoj pustinji Namib.

“Postoji veoma velika i neposredna opasnost od dezertifikacije ostrva, zbog čega bi nestale i mnoge istorijske sorte grožđa. U dugoročnom i najgorem scenariju, ceo jugozapadni deo Sicilije klimatski ne bi mogao da se razlikuje od Tunisa”, upozorava Kristijan Mulder, stručnjak za ekologiju i klimatske promene na Univerzitetu u Kataniji.

Prema njegovim rečima, zbog toga su uzgajivači primorani da se prilagođavaju novim usevima.

“To je proces koji je već u toku. Moramo se boriti da izbegnemo ono najgore”, zaključuje on.