Siguran pad Olafa Šolca, slede izbori: Bundestag danas o političkoj sudbini kancelara

Šolcova trostranačka vlada pala je 6. novembra kada je kancelar otpustio svog ministra finansija u dugotrajnom sporu oko toga kako revitalizovati stagnirajuću nemačku ekonomiju, a ministrova pro-biznis stranka napustila je koaliciju. To je ostavilo preostala dva partnera levog centra bez većine u parlamentu.

Lideri nekoliko velikih partija tada su se složili da parlamentarni izbori budu održani 23. februara, sedam meseci ranije nego što je prvobitno planirano.

Šta će se verovatno dogoditi?

Šolcove socijaldemokrate imaju 207 mesta u Bundestagu i očekuje se da će glasati za kancelara. Njihovi preostali koalicioni partneri, Zeleni, imaju 117 i planiraju da budu uzdržani. To bi trebalo da znači da Šolc nije ni blizu većine od 367 u Bundestagu koji broji 733 mesta koja je potrebna za dobijanje glasanja o poverenju.

Ako Šolc izgubi, predsednik Frank-Valter Štajnmajer će odlučiti da li će raspustiti Bundestag. Štajnmajer, koji je prošlog meseca rekao da je „ovoj zemlji potrebna stabilna većina i vlada koja je sposobna da deluje“, ima 21 dan da donese tu odluku. Nakon što se parlament raspusti, izbori moraju biti održani u roku od 60 dana.

U praksi, kampanja je već uveliko u toku.

Ko je u trci?

Dok je u sredu zvanično zatražio glasanje o poverenju, Šolc je rekao da će birači „na izborima odlučiti kako ćemo odgovoriti na velika pitanja sa kojima se suočavamo“.

Među njima je, kako je rekao, da li Nemačka odlučuje da „snažno ulaže u našu budućnost“, obezbedi poslove i modernizuje svoju industriju, zadrži nivo penzija stabilnim i „približi se pravednom miru u Ukrajini bez uvlačenja Nemačke u rat“.

Nemačka je postala najveći ukrajinski vojni snabdevač u Evropi, ali Šolc je takođe odbio da isporuči krstareće rakete dugog dometa Taurus zbog zabrinutosti za eskalaciju rata sa Rusijom.

Izazivač desnog centra Fridrih Merc u subotu je predvideo „jednu od najtežih izbornih kampanja“ u modernoj nemačkoj istoriji, pošto Šolcove socijaldemokrate „ležu leđima uza zid“. On je rekao da je ključno da privredu učinimo konkurentnijom, jer je „konkurentnost naše privrede preduslov za sve ostalo“.

Ankete pokazuju da Šolcova stranka zaostaje iza Mercovog glavnog opozicionog bloka Unije. Vicekancelar Robert Habek, čiji su Zeleni udaljeniji, takođe se nadmeće za najviši položaj.

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja ima snažne ankete, nominovala je Alis Vajdel za svog kandidata za kancelara, ali nema šanse da preuzme taj posao jer druge stranke odbijaju da sarađuju sa njom.

Poslednji put glasanje o poverenju je bilo 2005. godine, kada je tadašnji kancelar Gerhard Šreder organizovao prevremene izbore na kojima je tesno pobedila kandidatkinja desnog centra Angela Merkel.