Sigurno će biti bolje nego u vreme Gruevskog

On se zalaže za pozitivan odgovor.

– Vreme je da se okrenemo ka budućnosti. Makedonija treba i mora da ide napred. Mi, siguran sam, znamo i umemo kako – kaže Kežarovski.

* Učestvujete u referendumskoj kampanji zalažući se za pozitivan odgovor. Šta vas je na to podstaklo?

– Učestvujem i 30. septembra ja ću zaokružiti „za“, za promene na bolje. To je moje lično mišljenje i sasvim je u redu da se neko ne slaže. Ja sam, ponavljam, „za“, za državu kakvu hoćemo, za život kakav zaslužujemo, za ravnopravnost svih, za jednakost pred zakonom. Zalažem se za članstvo Makedonije u EU, da ona postane deo evropskog društva, jer je to potrebno mojoj zemlji, jer njoj trebaju napredak i reforme. Ne vidim sebe u drugoj državi osim u svojoj. Ubeđen sam da će se sve promeniti, da će se nešto novo napraviti, da će biti bolje. Moramo zaustaviti stvari koje su se dosad činile normalnim, a to su organizovani kriminal, pljačka, korupcija i nepotizam, selektivna pravda. Moramo zaustaviti siromaštvo i apatiju. Evroatlantska integracija je garancija nama svima da ćemo imati pravnu i pravednu državu. Znam da 1. oktobra u Makedoniji neće biti raj, da neće poteći med i mleko, ali s sam s druge strane siguran da neće biti kao u proteklih 27 godina, posebno ne kao što je bilo u vreme vladavine ne političke stranke VMRO-DPMNE, nego režima Nikole Gruevskog i njegove familije.

* SAD i EU daju snažan podsticaj građanima da glasaju „za“, kao što su aktivno podržali političke promene u Makedoniji. Koliko se njihovi interesi poklapaju sa interesima Makedonije?

– Svet podržava Makedoniju, ali odgovornost je naša. Glasaju građani Makedonije. Treba da napravimo složen politički izbor. Jasno izražena podrška koja stiže iz SAD i EU je od velikog značaja za naše građane i za prosperitetnu budućnost države. Smatram da je članstvo u EU i NATO jasno izražena volja većine građana, a to se pokazalo na poslednjim izborima. Kod dela građana postoji dilema da li da se izađe na referendum. Smatram da je to dilema da li ćemo učestvovati u odluci o svojoj budućnosti i budućnosti naše dece ili ćemo ostaviti da drugi da odlučuju umesto nas. Moje „za“ je moja odluka, a nije direktiva. To je moje ubeđenje da je to istinski način da izađemo iz tame.

* Rusiju optužuju da Makedoniju vuče na neku drugu stranu. Kako vidite njenu ulogu?

– Jedan od glavnih interesa EU već duže vreme je da se pomogne zemljama Zapadnog Balkana da se integrišu sa ostatkom Evrope i da izgrade prosperitetnu i stabilnu budućnost. NJihov interes je da zemlje regiona imaju što bolju tržišnu ekonomiju, koja će pružiti šansu svim građanima, a posebno mladim. To čine i SAD. Postoje sumnje da Rusija želi da utiče na sve ovo, pa i na referendum. Naveliko se priča da „ruski novac“ podstiče grupe u Makedoniji koje se zalažu da referendum ne uspe. Ovaj meki rat uključuje i elektronske medije koji šire lažne vesti i zaplašivanja. To me uopšte ne iznenađuje jer potpisivanje ugovora sa Grčkom i uspešan referendum predstavljaju konačno rešenje dugotrajnog „makedonskog pitanja“, a uz to te dve stvari nose i afirmaciju nove geopolitičke strategije u regionu. To možda nije ništa novo, imajući u vidu strategiju Kremlja koja se temelji na opštepoznatoj koncepciji protivljenja ruskog predsednika Vladimira Putina širenju NATO na Zapadni Balkan.

* Kakva je sada medijska situacija u Makedoniji i možete li da zamislite da se nekom novinaru dogodi ono što se vama dešavalo?

– Ne bih da se vraćam na sve što se meni i mojoj porodici desilo, a i nekim mojim kolegama. Zbog nepokolebljivosti da se suprotstavim režimu bio sam uhapšen i pritvoren, a nakon toga, osam meseci kasnije i osuđen na 4,5 godina zatvora, navodno, zbog odavanja identiteta zaštićenog svedoka. U zatvoru sam proveo dve godine, jer je Apelacioni sud umanjio kaznu. U suštini iza svega toga stoji rešenost tadašnjeg premijera da se reši mene i mog rada. On i njegovi ljudi su imali samo svoju istinu i čudan način sprovođenja pravde. Smatrali su da im je sve dozvoljeno. Sa lakoćom su uništavali ljudske živote i ocrnjivali čitave familije. U vreme vladavine Gruevskog jedan je novinar pod sumnjivim okolnostima poginuo u saobraćajnoj nesreći, desetine njih su fizički napadnuti, da ne pričam koliko puta su nama „izdajicama“ pretili smrću, a jednom novinaru su na vrata stana „u znak pažnje“ poslali venac. Mnogo medija koji su bili stub makedonske demokratije više ne postoje. Neki su bili zatvoreni, neki su odvedeni u propast. Trenutno je situacija kada je u pitanju bezbednost novinara znatno bolja. Fizičkih napada ima, ali je njihov broj znatno umanjen.

Sledi nastavak knjige „Život u kutiji“

– Od 15. avgusta prošle, do 15. avgusta ove godine bio sam u Nemačkoj, kao stipendista Fondacije Hamburg za politički ugnjetavane ljude, a od novembra sam u Frankfurtu, gde ću biti stipendista nemačkog PEN centra. To je program za pisce u egzilu. U novembru 2017, na svetski dan zatvorenih pisaca, izdao sam knjigu „Život u kutiji“ u kojoj pišem o svojim pustolovinama u istražnom zatvoru „Skoplje“. Planiram još jednu knjigu koja treba da bude nastavak ove, a u njoj treba da budu obuhvaćeni svi koji su učestvovali u mom hapšenju i suđenju.