„Silovanje kao vojna strategija ruskih vojnika“: Tim iz Kijeva traga za seksualnim zločinima u Hersonu

Dvojica muškaraca čine specijalan tim uz Kijeva.

Majka i ćerka izlaze u svoje dvorište.

“Tragamo za seksualnim zločinima“, obraća im se tužilac Oleksandr Kleščenko.

Sve do početka oktobra ovo područje Ukrajine bilo je pod okupacijom ruske vojske. Izgoreli automobili zasipaju polja. Slovo „Z“ – simbol koji koriste ruske snage – ispisano je po zidovima.

Ožiljci rata su ovde duboki. Rusija je koristila seksualno nasilje kao “ratno oružje“ – namernu “vojnu strategiju“ – u svom osvajanju Ukrajine, rekli su istražitelji Ujedinjenih nacija. Oni su čak preneli navode o ruskim vojnicima koji u džepu nose vijagru.

Ruske vlasti su, međutim, odbacile optužbe za ratne zločine u Ukrajini.

Za dve nedelje rada u Hersonskoj oblasti, tim iz Kijeva je dokumentovao šest optužbi za seksualno zlostavljanje. Pravi broj je gotovo sigurno mnogo veći, kažu.

Tatjana (56) kaže da je jedna od žrtava. CNN skriva njeno pravo prezime i prezime kako bi zaštitio njen identitet.

Hodajući preko komadića stakla, Tatjana pokazuje kuću svog brata, gde su, kako kaže, dvojica ruskih vojnika probila njena vrata 26. avgusta.

“Šetali su po ovim sobama“, kaže ona. “Jedan je ostao tamo, a drugi, koji me je silovao, ušao je ovde. Ušao je, prošetao malo po sobi i ovde, na ovom mestu, počeo je da me pipa”.

“Rekla sam mu: ’Ne, ne, nisam u godinama da ti mogu nešto dati, traži mlađe devojke”. Kaže da ju je pocepao odeću.

“Plakala sam, preklinjala ga da prestane, ali bezuspešno“, kaže ona. „Jedina misao koju sam imao bila je da ostanem živa.“

Upozorio ju je da nikome ne govori, priseća se.

“Nisam odmah rekla svom mužu“, kaže ona u suzama. “Ali rekla sam svom rođaku, a moj muž je čuo”.

“Bila sam veoma posramljena“, kaže ona.

Provela je tri dana kod kuće, u omamljenosti, previše posramljena da izađe napolje. Zatim, u izuzetnom činu hrabrosti, kaže da se suočila sa komandantom ruskog vojnika.

“Došao je da me vidi i rekao mi: ‘Ja sam ga žestoko kaznio, slomio sam mu vilicu, ali predstoji najteža kazna.’ Kao pucanje.

Iako tužilac Kleščenko i policajac Oleksandr Svidro posebno traže dokaze o seksualnim zločinima, gde god da dođu suočeni su sa užasima okupacije.

U ovim oslobođenim selima gotovo svaka zgrada je oštećena, mnoge kuće su pretvorene u ruševine.

Na njihovoj prvoj stanici na dan kada je ih pratila ekipa CNN u Biloj Krinjici, gomila ljudi koja je čekala na hranu opkolila je tužioca.

Selo je bilo iza ruskih linija, ali nikada direktno okupirano. Okupljeni viču da su mesecima napušteni, bez pomoći ni Rusije ni Ukrajine.

“Da li ste nekome prijavili štetu?“ pita tužilac. “Kome bismo to prijavili?“ odgovara čovek iz mase.

Uprkos nezadovoljstvu ovih seljana, ukrajinska kontraofanziva u ovom delu zemlje podstakla je nadu javnosti da bi pobeda zaista mogla biti moguća – ili barem da bi Kijev mogao da oslobodi ključne gradove pod ruskom kontrolom, kao što je Herson.

#Kherson Region – Drunk #Russian soldiers chased a young woman into her family’s home for rape & also murdered entire family.
The barbarian filth then looted the home for an encore.

Russian „officials“ then buried family in the yard.

A normal day in Russian occupied #Ukraine. pic.twitter.com/bylV8VV3FY

— Stepan Gronk (@StepanGronk) November 3, 2022

Od kraja leta, a zatim u velikoj meri početkom oktobra, ukrajinske snage su povratile stotine kvadratnih kilometara teritorije koju je Rusija držala od prvih dana svoje invazije.

Kratka vožnja niz puteve isprekidane granatiranjem, u Tverdomedovu, majka i ćerka, kaže tužilac Kleščenko, tvrde da nisu čule ni za kakve seksualne zločine u njihovom zaseoku sa jednim putem.

Njihova komšinica, 71-godišnja Vera Lapušnjak, nekontrolisano jeca. Rusi su bili ljubazni kada su prvi put stigli, kaže ona.

“Rekli su da su došli da nas zaštite“, priseća se ona. „Ali od koga, zašto – nismo znali.“

Ostala je udovica pre više od 30 godina, kaže da joj je muž poginuo u nesreći na motociklu, a njen sin se pridružio vojsci ubrzo nakon ruske invazije 24. februara. Odlučila je da ode, kako kaže, otprilike tri meseca nakon što su ruske trupe zauzele njeno selo.

Nekoliko meseci kasnije, nakon što je ukrajinska vojska u munjevitoj kontraofanzivi oslobodila njeno selo, vratila se. Usled granatiranja njen krov skroz porušen.

„Ne znam gde da spavam sada“, kaže ona u suzama. „Nema prozora ni vrata. Spavam kao klošar.”

Ona nam pokazuje unutra. Plafon njene spavaće sobe se potpuno srušio. Premestila je svoj krevet u jedinu sobu koja još uvek ima netaknut prozor.

„Ne znam gde da ga stavim a da mi plafon ne padne na glavu“, kaže ona. “Ako bi pao i ubio me, bilo bi bolje, tako da neću patiti. Ali želim ponovo da vidim svog sina.”

Dok sunce zalazi na kraju dugog dana, tim od dva člana stiže u Novovoznesensko, selo gde su otkrili još dva slučaja silovanja od strane ruskih vojnika. Sledećeg dana se vraćaju u Kijev, da predaju svoje nalaze.

Naravno, mnoge od ovih navoda biće nemoguće dokazati; mnogi nemaju ni osumnjičenog. Za sada, tim podnosi svoje izveštaje, a njegovi istražitelji nastavljaju sa radom, nadajući se da će u budućnosti moći da podignu optužnicu.

Ujedinjene nacije su saopštile da su u Ukrajini istražili slučajeve “seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“ nad ljudima uzrasta od 4 do 82 godine. Prema podacima UN, do septembra su pokrenuta 43 krivična postupka.

Policajac Svidro kaže da većina slučajeva seksualnog nasilja ostaje neprijavljena.

“Psihološki je teško“, kaže on. “Shvatate da je svaka osoba uznemirena. Ali ovo je važan posao.”