Simbol protesta, ljutnje i žalosti: Da li znate zašto Iranke šišaju kosu?

Njeni rođaci vape za pravdom dok ona baca pramenove na kovčeg.

Oni su tugovali za 36-godišnjim Džavadom Hejdarijem, koji je smrtno stradao prošle nedelje na jednom od antivladinih protesta koji su zahvatili Iran.

Slike poput ovih podstakle su žene širom sveta da se pridruže Irankama koje protestuju zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini, piše CNN.

Umrla je u bolnici 16. septembra, tri dana nakon što ju je policija za moral odvela u „centar za prevaspitanje“ na časove skromnosti, jer navodno nije nosila hidžab po strogim iranskim propisima.

Sa Bliskog istoka, Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama – žene širom sveta pokazale su solidarnost sa teškim položajem iranskih žena.

Neke su takođe javno ošišale ili obrijale kosu.

Sada u svom 13. danu, protesti su zahvatili više od 40 iranskih gradova, uključujući glavni grad Teheran.

Her name was hadis najafi, a 20-year-old girl, bold and brave. she got killed by 6 bullets in the city of Karaj.
She was only 20. Say her name.#مهسا_امینی #IranProtests2022 pic.twitter.com/mD4mcwOf6n

— Francis. (@sakuramikuwu) September 25, 2022

Iranske bezbednosne snage razbijaju demonstrante, stotine njih su uhapšeni a najmanje 41 osoba je ubijena, javljaju državni mediji.

Neke organizacije za ljudska prava kažu da je broj poginulih čak 76.

Zašto žene šišaju kosu?

Za mnoge Iranke, odsecanje kose – znak lepote koja se krije u Islamskoj Republici – predstavlja dirljiv oblik protesta.

“Želimo da im pokažemo da nas ne zanimaju njihovi standardi, njihova definicija lepote ili kako oni misle da bi trebalo da izgledamo“, rekla je 36-godišnja Faeze Afšan, iranska inženjerka hemije, koja živi u Bolonji, u Italiji, i koji je snimljena kako brije kosu.

“To radimo da bismo pokazale da smo ljute”, kaže Afšan, koja pripisuje praksu sečenja kose istorijskim kulturnim praksama.

“U našoj literaturi, šišanje je simbol žalosti, a ponekad i protesta. Ako možemo da se ošišamo da pokažemo da smo ljuti… uradićemo to“, rekla je ona za CNN.

Ova praksa se citira u Šahname (Shahnameh), hiljadu godina starom persijskom epu i kulturnom osloncu u Iranu koji je napisao Ferdovsi.

Sačinjena od skoro 60.000 stihova, pesma priča priče o kraljevima Persije i jedno je od najvažnijih književnih dela na persijskom jeziku.

U više od jednog primera kroz epsko delo, kosa se čupa u činu žalosti.

“Žene šišaju kosu je drevna persijska tradicija… kada je bes jači od moći tlačitelja“, tvitovala je spisateljica iz Velsa Šara Ataši.

Kako je navela za CNN, u Šahnamehu, nakon što je heroj Sijavaš ubijen, njegova supruga Farangis i devojke koje su je pratile ošišale su kosu u znak protesta zbog nepravde.

Takođe, u poeziji Hafeza i Hakanija takođe postoji šišanje, uvek o žalosti i protestima protiv nepravde, rekla je ona, misleći na druge persijske pesnike.

Ova praksa je takođe uobičajena u drugim drevnim kulturama.

Ep o Gilgamešu, 3.500 godina stara pesma iz drevne Mesopotamije (današnji Irak), pokriva teme tuge i očaja, gde se šišanje ili čupanje kose koristi za izražavanje muke.

Smatra se da je pesma jedno od najstarijih književnih dela na svetu i da je uticala na susedne kulture.

Šima Babaei, iranska aktivistkinja sa prebivalištem u Belgiji koja je rekla da ju je uhapsila ozloglašena iranska moralna policija 2018. jer je javno skinula svoj hidžab u znak protesta, rekla je za CNN da šišanje ima „istorijsko značenje“ za Irance.

“Žene koje izgube direktnog rođaka ponekad bi ošišale kosu u znak žalosti i besa”, rekla je ona i dodala da je Mahsa Amini bila “naša sestra“.

“I tako, na ovaj način, mi protestujemo. Šišanje kose je samo po sebi ceremonija žalosti kako bi se bolje razotkrila dubina patnje zbog gubitka voljene osobe. A u današnjem kontekstu, to je znak protesta protiv ubijanja našeg naroda”, rekla je Ataši za CNN.