Simulacija: Rat oko Tajvana ne bio doneo pobedu Kini, ali bi i SAD i Kina imale ogromne gubitke

Kako javlja Si-En-En (CNN), ova ugledna organizacija sprovela je simulaciju ratnih igara u vezi sa eventualnim konfliktom koji zaokuplja pažnju političkih lidera u Aziji i Vašingtonu.

Radi se, kako se tvrdi, o jednoj od najopsežnijih simulacija ikada sprovedenih u vezi sa ratom oko de-fakto nezavisnog ostrva sa 24 miliona žitelja koje ima demokratski izabranu vlast a koje komunistička Kina smatra svojom teritorijom iako ga još od kraja Drugog svetskog rata ne kontroliše.

Rezultati simulacije pokazuju da bi rat američkoj vojsci doneo Pirovu pobedu, jer bi ona iz konflikta izašla u obogaljenom stanju isto kao poražena kineska vojska.

Na kraju konflikta, najmanje dva američka nosača aviona našla bi se na dnu Tihog okoeana, dok bi moderna kineska mornarica, koja je sada najveća na svetu, bila „u raspadu“.

CSIS je ratnu igru sproveo 24 puta da bi dobio odgovor na dva fundamentalna pitanja: da li bi invazija bila uspešna, i po koju cenu.

Izveštaj, u koji je CNN imao uvid, pokazuju da bi verovatni odgovori bili da invazija ne bi bila uspešna i da bi cena invazije bila ogromna.

„Sjedinjene Države i Japan gube desetine brodova, stotine ratnih aviona i hiljade vojnika. Takvi gubici bi oštetili globalnu poziciju SAD na mnogo godina“, navodi se u izveštaju.

U većini scenarija, američka ratna mornarica izgubila bi dva nosača aviona i između 10 i 20 bojnih brodova, a u tri meseca borbe poginulo bi oko 3.200 američkih vojnika, što bi bila gotovo polovina gubitaka koje je vojska SAD pretrpela tokom dve decenije sukoba u Iraku i Avganistanu.

„Kina takođe strada žestoko. Njena mornarica je u raspadu, glavnina njenih amfibijskih snaga je razbijena, a desetine hiljada vojnika pada u ratno zarobljeništvo“, dodaje se u saopštenju i procenjuje se da bi u ratu poginulo 10.000 kineskih vojnika, i da bi Peking izgubio 155 ratnih aviona i 138 velikih bojnih brodova.

Simulacije prikazuju mračnu budućnost Tajvana, čak i da kineska invazija propadne.

„Dok bi tajvanska vojska ostala sačuvana, bila bi ozbiljno unazađena, i morala bi da u takvom stanju štiti oštećenu ekonomiju ostrva koje je ostalo bez struje i vitalnih usluga“, navodi se u izveštaju, prema kojem bi armija Tajvana imala oko 3.500 ljudskih žrtava, a svi njeni razarači i fregate bili bi potopljeni.

Japan bi u sukobu verovatno izgubio više od 100 ratnih aviona i 26 bojnih brodova, a američke baze na teritoriji ove zemlje našle bi se na udaru kineskih napada, pokazuju simulacije CSIS-a.

Ova organizacija je, međutim, navela da svojim izveštajem ne želi da implicira da je rat oko Tajvana „neizbežan, pa čak ni verovatan“.

„Kinesko rukovodstvo moglo bi da usvoji strategiju diplomatske izolacije Tajvana, pritisaka u sivoj zoni, i ekonomske prinude“, navodi se u izveštaju.

Na osnovu svoje politike „Jedna Kina“, SAD priznaju poziciju Kine da je Tajvan deo te zemlje, ali nikada nisu zvanično podržale pretenzije Pekinga na kontrolu nad tim samoupravnim ostrvom, koje je od Kine odvojeno Tajvanskim moreuzem.

Avgustovska poseta Tajvanu sada bivše predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi izazvala je žestoke reakcije Kine, uključujući pokazivanje vojne moći.

Kineski lider Si Đinping odbija da otpiše mogućnost upotrebe vojne sile protiv Tajvana kako bi se to ostrvo vratio pod kontrolu Kine.

Predsednik SAD Džozef Bajden (Joseph Biden) više puta je rekao da će američka vojska braniti Tajvan u slučaju da Kina krene u invaziju ostrva, iako Pentagon insistira na tome da nema promena u politici „Jedna Kina“ koju proklamuje Vašington.