"Sindrom iznenadne smrti" ruskih moćnika: Padovi, spaljivanja, samoubistva, rituali... 1Foto: Wikipedia

Ruski „sindrom iznenadne smrti“ je jedno od imena koje možda najbolje ilustruje desetine smrti ruskih oligarha, moćnika, direktora i drugih osoba na važnim pozicijama koje su preplavile rusku elitu nakon početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Apsolutno je nejasno i, očigledno, veoma teško dokazati da ogroman broj poginulih u često neobjašnjivim ili čudnim okolnostima ima veze sa invazijom na Ukrajinu ili mogućim državnim udarom na predsednika Rusije Vladimira Putina, tim pre što među onima koji više nisu na ovom svetu nisu samo oni koji su govorili protiv njega, piše Al Jazeera.

Ima i onih koji nisu komentarisali rat koji je vladar Kremlja započeo, pa čak i onih koji su smatrani njegovim saveznicima ili najbližim saradnicima, poput, na primer, bivšeg predsednika Ruske Federacije, a sada potpredsednika Saveta bezbednosti te zemlje Dmitrija Medvedeva, čoveka ratoborne i agresivne retorike.

„Izgleda kao epidemija ubistava“

Međutim, nije malo onih koji pronalaze vezu između Ukrajine i više od 40 pogibija moćnih i bogatih, nazivajući ih ili Putinovom čistkom od neistomišljenika i potencijalnih izdajnika i pretendenata na njegovo mesto, ili onima koji nedovoljno ili ne finansiraju njegov rat protiv Ukrajine, navodeći činjenicu da su mnogi od njih iz naftne i gasne, kao i iz vojne industrije, koji su među najunosnijim sektorima u Rusiji.

„Kada ljudi iz iste industrije počnu da umiru na neobične načine, to mi izgleda kao epidemija ubistava“, rekao je nedavno za Ej-Bi-Si njuz dejli biznismen i kritičar Kremlja Bil Brauder, nekada najveći strani investitor u Rusiji.

Prema njegovim rečima, Putin na najrigorozniji način pokušava da najprofitabilniji sektor u Rusiji drži pod svojom kontrolom i iz njega izvuče što više novca.

„Većina ovih ljudi bila je u tokovima velikih količina novca“, dodao je Brauder i podsetio na slučaj moćnog direktora Lukoila Ravila Maganova, koji je 1. septembra prošle godine pao kroz prozor bolnice u Moskvi, što je čudna smrt za moćnu osobu.

„Maganov je najnoviji u nizu reditelja visokog profila koji su umrli pod misterioznim okolnostima. Nedugo nakon što je Rusija napala Ukrajinu, Lukoil komitet je pozvao na brzi prekid sukoba i izrazio saosećanje sa žrtvama tragedije“, napisao je tada Bi-Bi-Si.

„Putin je paranoičan i plaši se atentata“

U moru pretpostavki i nagađanja, ukrajinski mediji su zaključili da su čelnici velikih kompanija pretrpeli velike gubitke zbog invazije i posledičnih zapadnih sankcija, sa kojima nisu mogli da se izbore, pa su izvršili samoubistvo.

Međutim, porodice preminulih su u izjavama za medije tvrdile da je nezamislivo da se ubiju i pozvale na nezavisnu istragu, koja će pronaći nešto više od objašnjenja medija pod kontrolom Kremlja.

Prema rečima Gleba Karakulova, bivšeg oficira Putinove tajne službe lične bezbednosti, koji je pobegao iz Rusije u oktobru prošle godine, lider Kremlja je bio paranoičan i plašio se atentata, što ide u prilog spekulacijama da se rešavao potencijalnih protivnika među oligarsima kojima invazija nije odgovarala.

Igor Volobujev, jedan od čelnih ljudi Gasprombanke, koji je pobegao u rodnu Ukrajinu, u intervjuu za Insajder, prokomentarisao je za Si-En-En smrt svog kolege Vladislava Avajeva rečima: „Zašto? Teško je reći… Upravljao je velikim sumama novca. Zašto bi se ubio? Možda je nešto znao i predstavljao neku vrstu opasnosti.“

Avajev je bio potpredsednik Gasprombanke.

Prošlog aprila, njegovo telo i telo njegove trudne supruge i 13-godišnje ćerke pronađeno je u luksuznom stanu u Moskvi.

Istražitelji su saopštili da je ubio članove svoje porodice, zatim sebe, a pištolj je bio u njegovoj ruci.

„Padaju kroz prozor ili niz stepenice…“

Avajev i Maganov su samo početak dugačke liste moćnih ljudi koji su poginuli u neobičnim, sumnjivim ili neistraženim okolnostima od početka invazije na Ukrajinu.

padaju kroz prozor ili niz stepenice, ubijaju se, truju se, ili – spaljuju se… Bar tako govore rezultati ruskih istraga.

Serija misterioznih smrti moćnih ruskih rukovodilaca počela je uoči invazije, kada je u januaru 2022.

Leonid Šulman, 60-godišnji šef transportne službe Gasprom Invest, pronađen je mrtav u kupatilu vikendice u blizini Sankt Peterburga.

Samo dan nakon početka invazije, 25. februara, Aleksander Tjuljakov, zamenik direktora korporativne bezbednosti Gaspromovog ujedinjenog centra za naselja, pronađen je mrtav u garaži u blizini Sankt Peterburga, sa porukom čiji je sadržaj označen kao poverljiv. Nova gazeta je objavila da se ubio.

Tri dana kasnije, u britanskom Sariju, baštovan je pronašao telo Mihaila Votforda, ruskog tajkuna poreklom iz Ukrajine, za koga se, prema pisanju britanskih medija, plašilo da se nalazi na Putinovoj listi za ubistvo poslednje dve godine.

Britanska policija je smrt nazvala „neobjašnjivom“, ali ne i sumnjivom, jer nije bilo znakova zločina.

Komšije su tvrdile da je bio prijatelj sa ruskim milijarderom Borisom Berezovskim, bivšim visokorangiranim političarem koji je digao glas protiv Putina i koji je takođe pronađen mrtav 2013. godine.

„Obesio se, pao sa litice, pogođen u glavu…“

Ruski milijarder Vasilij Melnikov, vlasnik medicinske kompanije MedStom, pronađen je 24. marta mrtav u stanu u Nižnjem Novgorodu, pored tela svoje žene i dva sina.

Kako navodi Komersant, ruski istražni komitet je zaključio da je reč o višestrukom ubistvu, a pronađeni su i noževi.

U Ljoret del Maru u Španiji, Sergej Protosenja, bivši direktor vodeće kompanije za tečni gas Novatek, pronađen je obešen, dok su tela njegove supruge i ćerke ležala izbodena na krevetu.

Dok katalonska regionalna policija, kako prenosi Rojters, veruje da je Protosenja ubio svoju ženu i ćerku, a potom i sebe, njegov sin, koji tada nije bio u Španiji, rekao je za britanski Dejli mejl da njegov otac nije ubica i da veruje da su svi ubijeni.

Andrej Krukovski, generalni direktor Estosadok Krasnaia Poliana, zimovališta u vlasništvu Gasproma, navodno je pao sa litice u Sočiju 1. maja 2022. godine.

Jurij Voronov, osnivač i generalni direktor transportne kompanije Astra Shipping, koja je radila po ugovorima za Gasprom na Arktiku, upucan je u glavu, javio je ruski medij RBC.

Njegovo telo pronađeno je u bazenu jedne vikendice u blizini Sankt Peterburga, a pištolj je bio pored njega.

Smrt u podrumu zbog „jamajčanskih vudu rituala“

Među najčudnijim je smrt Aleksandra Subotina, bivšeg menadžera Lukoila, koji je preminuo u Moskvi nakon sastanka sa lokalnim šamanima.

Njegovo telo pronađeno je u podrumu koji je korišćen za „jamajčanske vudu rituale“, javila je ruska novinska agencija Tass.

Prema rečima šamana, kojeg je policija ispitivala o pogibiji, Subotin je u svoju kuću došao pod dejstvom alkohola i droge, na ritual „olakšavanja mamurluka”, ali je tokom njega preminuo od srčanog udara.

Ali kritičari kažu da je bio izložen „otrovu žabe“.

Neobična je i smrt Dmitrija Pavočke, koji je radio sa Lukoilom i Roskosmosom. Istražitelji su zaključili da je zaspao sa neugašenom cigaretom i opekao se.

Oligarhu Dmitriju Zelenovu, moćniku u poslovanju sa nekretninama, pozlilo je tokom večere u Francuskoj i pao je niz stepenice, zadobivši smrtonosne povrede glave. Forbs je njegovo bogatstvo procenio na 1,4 milijarde dolara.

Neuobičajeni smrtni slučajevi zabeleženi su i u sektoru vazduhoplovstva.

Anatolij Geraščenko, koji je bio načelnik Instituta za avijaciju u Moskvi, takođe je pao niz stepenice, u objektu u kojem je radio, dok je poginuo i Pavel Kamnev, konstruktor rakete Kalibr, koju je Rusija rasporedila u Ukrajini. tvorac sistema rakete Angara Vladimir Nesterov.

Misteriozna dvostruka smrt biznismena u Indiji

Ivan Pečorin, direktor avijacije za Daleki istok i razvoj Arktika, navodno je pao sa čamca i udavio se u Japanskom moru.

Zanimljivo, pre njega je u 43. godini preminuo generalni direktor iste korporacije Igor Nosov. Zvanično, kao posledica moždanog udara.

Pavel Pčeljnikov, direktor komunikacija kompanije Digital Logistics, podružnice Ruskih železnica, ubio se u svojoj kući u Moskvi, prema istražiteljima.

Samo dan nakon što je prisustvovao ceremoniji potapanja nove podmornice, preminuo je generalni direktor Admiralitetskog brodogradilišta Aleksandar Buzakov, a Tass nije dao informacije o uzroku smrti.

Čudne stvari su se desile i u Indiji. Pavel Antov, osnivač kompanije za preradu mesa i bivši funkcioner Vladimirske oblasti, pao je kroz prozor hotela „Sai internešenel“.

Ono što je misteriozno jeste da je dva dana ranije preminuo i njegov prijatelj Vladimir Bidenov, koji je bio sa njim u Indiji.

Danil Rapaport, letonsko-američki investitor, otvoreni kritičar Putina i pristalica ruske opozicije, posebno Andreja Navaljnog, pao je sa velike visine u Vašingtonu.

Pre toga je pobegao iz Rusije. Policija je u zaključku istrage navela da je Rapaport pao sa velike visine, ali RSE tvrdi da nisu dali informacije o okolnostima koje su do toga dovele. Njegova supruga je tvrdila da nije reč o samoubistvu.

„Ne mora svaka smrt biti pripisana KGB-u ili GRU-u“

I pored toga što ih ima mnogo, da su njihove žrtve uticajni i moćni ljudi i da u mnogim slučajevima nema razumnog objašnjenja, ne misle svi da su sve ove slučajnosti „namerne”.

„Ne mora se svaka neobjašnjiva smrt u Rusiji pripisati KGB-u ili GRU-u“, rekla je za Politiko Fiona Hil, bivša službenica Saveta za nacionalnu bezbednost SAD i ekspert za ruske i evropske odnose.

Brauder je suprotnog mišljenja i ove slučajeve, ili barem većinu njih, smatra delom ruskog režima.

„Okolnosti smrti su krajnje sumnjive“, kaže Brauder, koji smatra da Putin lično izdaje naloge za ubistvo uticajnih biznismena u kritičnim sektorima koji „ne klimaju glavom“ i preti svojim naslednicima smrću ili nasiljem ako se ne povinuju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari