Sinofobija i američke izborne laži

Ovo ima duboke i trajne posledice za izuzetno problematične kinesko-američke odnose.

Sinofobija je vidljiva manifestacija kako je velika laž pokvarila norme američkog političkog tela. Zaživeli su iracionalni strahovi od Kine.

To uključuje bilo koju od brojnih navodnih pretnji SAD – ogroman udeo Kine u američkom trgovinskom deficitu; Huavejeva 5G mreža koja izaziva strah, električna vozila (EV) i dizalice za utovar kineske proizvodnje; ranjivost američke infrastrukture na takozvanu hakersku mrežu Volt tajfun i potencijal TikToka da napadne karakter i privatnost nevinih američkih tinejdžera.

Tvrdim da ovi strahovi potiču od lažnih narativa koji su slični američkoj antikineskoj političkoj agendi. Takvi narativi nisu pali s neba. One odražavaju projekcije iz iskrivljenih činjenica onoga što akademski psiholozi nazivaju „narativnim identitetom“, koji „rekonstruiše autobiografsku prošlost“.

U Sjedinjenim Državama ta prošlost, nažalost, odražava toksični soj politike identiteta koji se može pratiti kroz dugu istoriju rasnih i etničkih predrasuda. Naravno, kao što sam takođe detaljno naveo u svojoj knjizi, Kina je podjednako kriva za prihvatanje i promovisanje lažnih narativa o Americi kako bi odgovarali njenim sopstvenim ciljevima.

Ispitujući štetan uticaj lažnih narativa na debatu o Kini u SAD, naglasio sam razliku između potencijala da se nanese šteta na osnovu posrednih dokaza i pretpostavki i namere da se to učini na osnovu čvrstih dokaza. Preterani strahovi od sinofobije uglavnom spadaju u prvu kategoriju.

Tako na primer, američka ministarka za trgovinu Đina Remondo je zamolila Amerikance da zamisle šta bi moglo da se desi ako bi se kineska električna vozila pretvorila u destruktivno oružje na američkim auto-putevima.

Direktor FBI Kristofer Rej upozorio je na napad na važnu infrastrukturu ako Kina odluči da aktivira svoj ugrađeni malver. Strahovanje da će Kina izvršiti invaziju na Tajvan 2027. odražavaju zastareli predosećaj admirala Fila Dejvidsona u penziji, bivšeg šefa američke indo-pacifičke komande. Ključne reči – zamislite, ako i predosećaj – govore o opasnostima delovanja na osnovu pretpostavki.

Ali to nije zaustavilo američke političare. Nedavna saslušanja izabranog komiteta Predstavničkog doma o strateškom nadmetanju između Sjedinjenih Država i Komunističke partije Kine podsećaju na mamce koje je koristio Komitet za neameričke aktivnosti

Predstavničkog doma tokom 1950-ih da targetira navodne simpatizere komunista.

Sklonost Predstavničkog doma nagađanjima je takođe podstakla nedavno usvajanje 25 zakona protiv Kine – retka navala zakonodavnih aktivnosti krajem septembra, sada poznata kao „Nedelja Kine“.

Velika laž je izazvala još spornji ishod – lažni narativi se više ne prave iz fragmenata narativnih identiteta zasnovanih na činjenicama. Lažne priče su postale čiste laži. Razmotrite nedavne novinske izveštaje o optužnici za špijunažu protiv pet kineskih diplomaca sa Univerziteta u Mičigenu zbog fotografisanja u blizini mesta gde je Nacionalna garda izvodila vežbe u kojima je učestvovalo tajvansko vojno osoblje.

Ispostavilo se da su izveštaji ekstremno preuveličani – petorica muškaraca bili su udaljeni više od 50 milja od vojne baze i nisu optuženi za špijunažu, već za laganje policije.

Ova uglavnom fiktivna vest odiše sinofobijom. To je dovelo do toga da je republikanski državni senator u Mičigenu pokušao da ukine subvencije za novu fabriku baterijskih komponenti vrednu 2,4 milijarde dolara koju će izgraditi američka podružnica kineske kompanije Gotion High-tech.

Nema veze što je najveći akcionar Gotion-a Folksvagen, a ne Komunistička partija Kine, kako tvrde američki političari. Kompanija je postala izborna tema u sving-državi Mičigen.

Velika laž se takođe pojavljuje u drugim aspektima sinofobije. Direktor FBI Rej, Trampov sledbenik sa dobro utvrđenim anti-kineskim akreditivima, oglasio je prošle godine veoma javnu uzbunu da „Kina već ima veći program hakovanja nego sve druge velike nacije zajedno“.

Možda nema. Prema novom Svetskom indeksu sajber-kriminala koji su sastavili istraživači sa Univerziteta u Oksfordu, najveće svetske pretnje od sajber-kriminala potiču iz Rusije, Ukrajine, Kine, SAD, Nigerije, Rumunije, Severne Koreje i Ujedinjenog Kraljevstva, gledano po opadajućem redosledu, . U stvari, Kina je samo za malo pobedila SAD i pozicionirala se na treće mesto.

Ne tvrdim da Kinu ili bilo kog drugog stranog aktera treba zanemariti kao potencijalnu pretnju američkoj sajber-bezbednosti.

Umesto toga, visoki američki zvaničnici moraju biti transparentniji u pogledu globalnog obima sajber-hakovanja – i priznati ulogu Amerike u njegovom propagiranju.

Kako laži zamenjuju istinu, sinofobija ne samo da destabilizuje najvažnije bilateralne odnose na svetu; takođe rezultira ozbiljnim greškama u politici.

Baš kao što je američka vlada nekada krivila Japan za američki trgovinski deficit, sada je svoj gnev usmerila na Kinu, uvodeći visoke (a možda i veće) carine na kineski uvoz. Nema veze što bilateralna akcija ne može eliminisati multilateralni trgovinski deficit koji proizilazi iz manjka domaće štednje.

Rezultati mogu biti perverzni i samodestruktivni. SAD efektivno zabranjuju električna vozila kineske proizvodnje upravo kada su im potrebne isplative, visokokvalitetne zelene tehnologije za rešavanje klimatskih promena. A preterani strahovi od kineskog sajber-hakovanja dominiraju u zakonodavnoj agendi.

Zahvaljujući Velikoj laži manjkaju činjenice dok se SAD približavaju svojim najvažnijim predsedničkim izborima u modernoj istoriji. Ovo pokreće jedno dublje pitanje – šta sledi?

Velika laž je uvela atmosferu u kojoj činjenice više nisu preduslov za politički diskurs i kreiranje politike.

To ugrožava budućnost svih Amerikanaca. Možemo se samo nadati da će birači to imati na umu kada glasaju.

Autor je predavač na Univerzitetu Jejl i bivši predsednik Morgan Stanley Asia.

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org